Pileći medaljoni od 100 dolara: Kako je US Open postao papreno skup

Akmanu je zasmetala cena ulaznice za kompleks od 363 dolara.

Mamdani je na šire negodovanje odgovorio tako što je obezbedio 1.000 ulaznica za stanovnike Njujorka po ceni od 100 dolara po ulaznici, a za njih se prijavilo više od 336.000 ljudi, piše Gardijan.

Negde između njih nalazi se nezgodna ekonomija savremenog US Opena, gde ulaznica od 65 dolara - koja ne garantuje mesto ni na jednom terenu - na platformi za preprodaju ulaznica na turniru može da dostigne cenu veću od pet puta.

Generacijama je US Open počivao na reputaciji turnira za narod. Uđite u voz na liniji 7 do Kvinsa, kupite ulaznicu za kompleks i provedite dan krećući se na nekoliko metara od najboljih teniskih igrača sveta. Ali taj demokratski ideal suočen je sa osnovnim problemom: sve veći broj ljudi više ne može da priušti ulaznicu.

Najjednostavnije objašnjenje za šok zbog cena na US Openu ujedno je i najočiglednije: potražnja je eksplodirala. Ali isto tako je poraslo i ono što USTA prodaje.

Više to nije samo sport

Tokom protekle decenije US Open se transformisao u nešto što je bliže troonedeljnom njujorškom kulturnom festivalu, kasnoletnjem sudaru sporta, mode, slavnih ličnosti i razmetljive potrošnje.

Koktel „Hani Djus“ od 23 dolara više nije samo koktel, već suvenir, pokazatelj statusa i rekvizit za društvene mreže.

Slavne ličnosti ispunjavaju lože, influenseri zauzimaju sponzorske lože, a stadion „Artur Eš“ ponekad deluje manje kao glavni teren na kojem se odvija predstava, a više kao aperitiv za nedelju mode.

US Open je 2024. prvi put premašio milion posetilaca i malo je znakova da će ponovo pasti ispod te granice.

A malo je naznaka da US Open namerava da se odupre tom zamahu. Kreg Tili je ovog leta došao na mesto novog izvršnog direktora USTA i već opširno govori o tome šta bi US Open mogao da postane.

Upitan u subotu kako bi turnir mogao da nastavi da raste, Tili je ponudio upečatljivu skraćenicu za svoju viziju.

„Ovo će postati teniski Diznilend“, rekao je, što verovatno neće umiriti tradicionaliste ovog sporta.

Rast bi, objasnio je, proistekao iz stvaranja više sadržaja i iskustava za igrače, decu i odrasle.

Tili je „nezasitu želju“ da ljudi dolaze na Flešing Medou nazvao „lepim problemom“, iako je priznao da postoje granice.

„Nećemo biti jedan od onih događaja koji samo žele da napune prostor zbog samog punjenja“, rekao je.

Nažalost, za mnoge dugogodišnje posetioce, upravo ta potražnja menja i ekonomiju.

Neograničena preprodaja ulaznica

Zakon države Njujork dozvoljava da se ulaznice preprodaju po ceni koju je neko spreman da plati.

Tiketmaster, zvanični partner US Opena za prodaju ulaznica, posluje na obe strane transakcije: prodaje prvobitnu ulaznicu i vodi tržište na kojem ona može ponovo da se proda.

USTA ima koristi od oba načina. Organizacija priznaje da dobija deo naknada koje naplaćuje Tiketmaster kada verifikovana preprodaja ulaznice promeni vlasnika, što znači da ista ulaznica može više puta doneti prihod organizaciji.

USTA kaže da njen deo dolazi od naknada, a ne od same cene po kojoj je ulaznica preprodata, ali je odbila da odgovori na pitanja Gardijana o tome koji procenat dobija ili koliko taj aranžman godišnje donosi.

USTA tvrdi da bi zatvaranje Tiketmasterove preprodaje jednostavno usmerilo kupce ka manje bezbednim platformama trećih strana.

Tili ipak priznaje da cene na sekundarnom tržištu mogu postati previsoke.

„Jedan od naših najvećih izazova je sekundarno tržište“, rekao je.

Ulaznica za kompleks, čija je zvanična cena 65 dolara, u subotu je bila ponuđena za 321 dolar.

Ali organizacija je odbila da odgovori na još jedno osnovno pitanje: koliko se ulaznica po nominalnoj ceni zapravo stavlja na raspolaganje pre nego što ulaznice počnu da se pojavljuju na sekundarnom tržištu?

To pitanje ima posebnu težinu jer je USTA neprofitna organizacija prema odredbi 501(c), čija je navedena misija razvoj tenisa, a svoj najvažniji događaj organizuje na javnom zemljištu u parku Flešing Medou-Korona. Stoga profit ne sme da joj bude prioritet.

Smanjuje se broj sedišta za srednju klasu, povećava za bogate

Sekundarno tržište takođe nije jedina sila koja pomera Ju-Es open ka višem cenovnom rangu.

Stadion „Artur Eš“ nalazi se na polovini renoviranja vrednog 800 miliona dolara, koje će njegov ukupni kapacitet uglavnom ostaviti nepromenjenim, dok će dramatično promeniti raspored sedišta.

Oko 3.500 ložaških sedišta sa umerenim cenama nestaje, dok se kapacitet sedišta neposredno uz teren povećava za oko 2.000.

Praktično, hiljade sedišta srednjeg cenovnog ranga postaju skupa sedišta. Stara loža koštala je u proseku 291 dolar po terminu; sedišta neposredno uz teren koja zamenjuju veliki deo tog kapaciteta koštaju u proseku više od 560 dolara, dok cene sedišta sa uslugama gostoprimstva prelaze 2.300 dolara.

Televizija, koja je istorijski bila jedan od velikih pokretača bogatstva modernog sporta, uglavnom je prestala da podstiče rast US Opena, navodi Gardijan.

Drugim rečima, prilika za rast sve više nije gledalac kod kuće, već posetilac na samom turniru – onaj koji kupuje ulaznicu, doplaćuje za bolje sedište i plaća 40 dolara za rolnicu sa jastogom ili 100 dolara za pileće medaljone posute kavijarom.

To je bila izuzetno uspešna strategija. Neto imovina USTA gotovo se udvostručila tokom protekle decenije, sa 371 milion dolara na 734 miliona dolara, pri čemu se više od 580 miliona dolara sada drži u gotovini i investicijama.

A taj prosperitet u velikoj meri zavisi od njenog najvažnijeg događaja US Opena.

Postoje važna ograničenja. USTA značajna sredstva ponovo ulaže u tenis na lokalnom nivou, infrastrukturu i razvoj igrača. Tili je takođe ukazao na suprotstavljene zahteve da se poveća nagradni fond za igrače uz istovremeno očuvanje pristupačnih cena za porodice.

A prelazak ka skupljoj ponudi nije jedinstven za tenis. U američkom sportu i industriji zabave, obična sedišta rutinski se zamenjuju klupskim sedištima, ložama i prostorima sa uslugama gostoprimstva, jer će kompanije i bogati gledaoci platiti višestruko veći iznos od onoga što su mogli da plate korisnici koji su zbog toga ostali bez svojih mesta.

USTA ukazuje na Nedelju navijača – kada je ulaz na kompleks, kvalifikacije i treninge besplatan – kao dokaz da pristupačnost ostaje u središtu US Opena.

Postoji još jedan argument u odbranu USTA: kada bi povećanje prihoda od ulaznica bilo jedini cilj, ona bi jednostavno mogla da odredi cenu ulaznice za kompleks na 300 dolara i uzme novac koji sada odlazi preprodavcima. Umesto toga, i dalje stavlja u prodaju ulaznice po ceni od 65 dolara.

USTA kaže da će njena pravila o prodaji ulaznica biti preispitana nakon turnira, a Tili insistira da će pristupačnost ostati deo računice čak i dok US Open nastavlja da raste.

Izazov je, dodao je, uskladiti je sa „ravnotežom koja podrazumeva da deca imaju pristup“.

Ali dok turnir koji sebe predstavlja kao grend slem za narod pokušava da uskladi svoje suprotstavljene interese, tu ravnotežu sve je teže postići, zaključuje Gardijan.