Predsednici Kine i Tajvana Si Ðinping i Ma Jing-jeo saglasili su se da njihov današnji sastanak, prvi susret lidera od kada se Tajvan odvojio od Kine 1949. godine, predstavlja znak nove stabilnosti u odnosima.
Na konferenciji za novinare posle sastanka, Ma je izjavio da je s kineskim predsednikom razgovarao o želji tajvanskog naroda za većim učešćem u globalnom društvu, posebno u nevladinim organizacijama. Zbog pritisaka iz Pekinga, Tajvanu je onemougćeno da bude članica UN i drugih značajnijih međunarodnih organizacija.
Si je rekao, prema Maovim rečima, da će Kina „adekvatno postupati“ u vezi s aktivnostima Tajvana ka većoj participaciji od slučaja do slučaja. Obojica lidera žele da budu upamćeni kao predsednici koji su pomogli da bude okončana višedecenijska podela i nepoverenje. Današnji sastanak je, ipak, imao više simboličan značaj. Nije potpisan nijedan sporazum, niti je bilo zajedničkih saopštenja.
Si i Ma su se sastali na neutralnom terenu, u Singapuru. Dvojica predsednika su se rukovali, uz osmeh, a mediji su njihovo rukovanje, koje je trajalo više od minut, okarakterisali kao istorijsko. Zbog odbijanja Kine da prizna suverenitet Tajvana, tokom susreta nisu bile istaknute nacionalne zastave, kao ni boje njihovih partija, a dvojica lidera su se oslovljavali s „gospodine“, umesto predsedničkim funkcijama.
Posle jednočasovnog sastanka, održane su odvojene konferencije za novinare.
Na konferenciji kineske strane, novinarima se obratio portparol ministarstva spoljnih poslova Džang Džiđuen, koji je rekao da Kina razume želju Tajvana za većim međunarodnim prostorom, ali da Peking ne može da pristane na poteze koji bi „podelili zemlju“.
„Danas smo ovde kako se tragedije u našoj istoriji ne bi ponovile“, citirao je Džang Sija sa sastanka.
Ma i Si su razgovarali i o unapređenju komunikacije vladinih kancelarija zaduženih za međusbne kontakte, kao i o uspostavljanju međusobnih predstavništava. Tajvanski predsednik je Siju preneo zabrinutost građana Tajvana da bi Kina mogla da ispuni vojne pretnje, imajući u vidu da su brojne rakete postavljene direktno nasuprot tom ostrvu, kao i nedavne vojne vežbe koje izgledaju kao simulacija napada na tajvansku predsedničku kancelariju.
Si mu je odgovorio da je odbrana Kine „sveobuhvatna“ i da nije posebno usmerena ni na koga.
Prvi susret posle 66 godina
Razgovor Sija i Maa je bio prvi sastanak lidera posle 66 godina, od kada su se nacionalisti partije Kuomintang pod vođstvom Čang Kaj-Šeka sklonili na Tajvan, posle poraza od komunista pod vođstvom Mao Cedunga u građanskom ratu. I Čang i Mao su tvrdili da su istinski lideri cele Kine i da je onaj drugi nezakoniti okupator.
Tokom narednih decenija neprijateljstvo je polako bledelo, izjave o ratu u se sve ređe čule, dok je novac sve više postajao zajednički jezik. Rad na ispunjavanju uslova za početak dijaloga počeo je devedesetih godina dvadestog veka, ali su rezultati postali vidljivi tek po dolasku Maa na vlast 2008. godine. Od tada je potpisano 23 sporazuma, uspostavljeni su direktni letovi, zaključeni trgovinski sporazumi i zabeležen je porast turizma.
Dok su mnogi u Kini današnji sastanak videli kao korak ka, kako smatraju, neizbežnom ponovnom ujedinjenju, deo javnosti na Tajvanu sastanak je dočekao hladno, dok je nekoliko stotina ljudi organizovalo protest.
Tajvanska glavna opoziciona liderka Cai Ing-ven izjavila je da je razočarana što predsednik Ma Jing-jeou nije u razgovorima sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, pomenuo očuvanje ostrvske demokratije i slobode.
Cai je na čelu Demokrtske progresivne partije i smatra se favoritom na predstojećim presdedničkim izborima u januaru. Ona je rekla da će raditi zajedno sa tajvanskim narodom da ispravi bilo kakvu štetu koju je prouzrokovao današnji sastanak dvojice lidera.
