Ruska seoca u zabačenim delovima regiona Sverdlovsk na Uralu opstaju kao blede senke svoje nekadašnje prošlosti. Za njihove stanovnike pruga uskok koloseka je jedina linija života za koju mogu da se uhvate.
Ukrcavanje u voz star 50 godina koji prolazi kroz Sverdlovsk je kao povratak u budućnost. Pruga vodi do mesta kalač, gde je pre 30 godina živelo 600 ljudi. Posle raspada Sovjetskog saveza većina njih su se odselili u najbliži grad, Jekaterinburg, u potrazi za poslom i boljim životom.
„To su bili dani“, kaže Aleksandar koji je nekada radio u drvnoj industriji, dominantnoj u regionu.
On se priseća prepunih vozova koji su prevozili drvo iz šume u fabrike u gradu Alpajevsku. Ta pruga završava se upravo u Kalaču, danas domu samo desetine ljudi. Nije ni čudo što su se svi stanovnici razbežali, pošto u mestu nema signala ni fiksne ni mobilne telefonije. Nema ni struje, koja poslednjuh decenija stiže samo na nekoliko sati dnevno i to uveče.
Sergej (62) smatra da mu je upravo nedostatak tekovina civilizacije poboljšao kvalitet života, iako mu je često iz istih razloga dosadno.
„Zna da bude veoma dosadno. Legnem da spavam u osam uveče, a onda se celo veče okrećem i vrpoljim“, kaže ovaj čovek koji je ostao u Kalaču da brine o 86-godišnjoj majci, najstarijem stanovniku sela.
Većina stanovika, od kojih najmlađi ima 34 godine, su samodovoljni. Hleb stiže vozom, a nekadašnja stada krava zamenile su ovce.
„Sami proizvodimo hranu. Paradjiz, krompir, krastavce, šta nam još treba“, kaže Sergej.
Odjedanput on odskače sa svoje stolice, izlazi izlazi iz prostorije i vraća se harmonikom, na kojoj počinje da svira melodiju koju ga je još otac naučio.
Procenjuje se da 90 odsto stanovnika regiona Sverdlovsk, oko 4,5 miliona ljudi, živi u gradovima. Mnogi su otišli i zbog toga što u udaljenim selima ne postoje domovi zdravlja ili bilo koji vid zdravstvene zaštite. Jedna žena se porodila u vozu na putu ka bolnici u Alpajevsku.
Otići kod lekara u grad nije ni malo jednostavno, pošto je potrebno osam sati da bi se zastarelom železnicom prešlo 150 kilometara. Negde usput na pruzi se nalazi i varošica Sankin od 600 stanovnika, gde ljudi iz Kalača dolaze po poštu i penziju jednom mesečno. Prodavci odeće i obuće prugom stižu u Sankin istog dana kada i penzije i pošta.
