Na Bliskom istoku sve su komplikovaniji odnosi sila koji se prelamaju kroz rat u Siriji i sukobe u Iraku. Dok Sirijska vojska uz podršku ruskih aviona napreduje, oči lidera ovih dana gledaju ka severu Iraka gde situacija preti da eskalira posle upada turskih trupa.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku s vojnim vrhom rekao da su ruske snage u Siriji ojačane dodatnim snagama: „Naredio sam da se deluje vrlo čvrsto. Svaki cilj koji preti ruskim snagama ili našoj infrastrukturi na terenu treba odmah da bude uništen“.

Nema sumnje da je, govoreći o pretnjama i provokacijama, Putin mislio na angažovanje Turske u regionu. Od obaranja ruskog aviona turska ratna avijacija nije učestvovala u združenim akcijama NATO-a u Siriji.

Ankara međutim odbija da povuče svoje trupe iz severnog Iraka, iako Bagdad na tome insistira: „Naše jedinice u Mosulu nisu borbene, već izvode obuku. Njihov broj zavisi od potreba kurdskih Pešmerga, ali je van pitanja njihovo povlačenje u ovom trenutku“, kaže turski predsednik Redžep Tajip Eredogan.

U Ankari smatraju da je to pitanje unutariračkih odnosa Kurda, koji traže pomoć Turske i šiitske blade u Bagdadu.

Ruska podrška omogućila je režimu u Damasku da ponovo igra važnu vojnu ulogu: Sirijska vojska pokrenula je veliku ofanzivu na grad Alep koji kontrolišu pobunjenici.

U Siriji ima oko 60.000 terorista, i ISIS kontroliše 70 odsto sirijske teritorije, tvrde ruski zvaničnici. U takvim okolnostima sirijska opozicija se sprema za pregovore s vladom u Damasku.

Saradnja opozicije i sirijskog režima obezbediće tranziciju. Prvi sastanak će biti održan do 10. januara.

Iz dogovora je izbačena islamistička grupa Al Nusra front, a Rusija je počela da podržava i neke umerene protivnike Asada. Ostale grupe, okupljene na konferenciji u Rijadu, smatraju da Asad lično i njegovi posilni ne treba da imaju nikakvu ulogu u tranziciji ka demokratiji. Rusija se načelno slaže da Sirijci treba da izaberu svoje vođe, ali bombe za sada govore ko su im miljenici.