Povodom procena da bi ograda na austrijsko-slovenačkoj granici mogla da košta 10 miliona evra, austrijska policija odlučila je da objavi tačne cifre i saopštila da ukupni troškovi novog sistema upravljanja granicom za pola godine iznose milion evra, prenos danas bečki mediji.

Direkcija policije pokrajine Štajerske navela je da se žica, koja se koristi za ogradu iznajmljuje i da su troškovi 330.000 evra za šest meseci.

Takođe se iznajmljuje i 29 kontejnera koji će biti postavljeni.

Ukupno za šest meseci troškovi novog sistema obezbeđivanja državne međe prema Sloveniji iznosiće oko milion evra. U ovoj računici nema troškova osoblja, kao ni troškova nabavke skenera i elektronskih radnih stanica za policiju u kontejnerima.

Dugoročni troškovi, kako ističe policija, zavisiće od razvoja migrantskih talasa.

Za sada je, takođe, neizvesno i koliko će koštati obeštećenje vlasnicima zemljišta preko kojih će ići ograda, koja treba da bude postavljena u dužnini od 3,7 kilometara. Do sada je jedna desetina vlasnika zemljišta dala pristanak, a samo jedan, bivši odbornik iz Graca Helmut Štrobl se izjasnio protiv podizanja ograde na svom posedu.

Većina za ogradu

Većina Austrijanaca podržava podizanje ograde na granici zemlje i zahteva obustavu prihvat izbeglica, pokazuje istraživanje javnog mnjenja IMAS instituta, koje danas prenose bečki mediji.

Prema tom istraživanju 85 odsto Austrijanaca smatra da bi trebalo nastaviti kontrole granica, kao i uvesti kvote za raspodelu izbeglica na sve zemlje EU.

Aktuelnom politikom prema izbeglicama 69 odsto Austrijanaca nije zadovoljno, pri čemu pre svega smaratraju da je nadležan evropski nivo.

Čak 56 odsto tvrdi da EU treba da pokuša da reši konflikt direktno u ratom zahvaćenom regionu, i to ako treba i vojno.

Za obustavu prihvata izbeglica izjasnilo se dve trećine Austrijanaca (62 odsto), koji bi već primljene izbeglice smestile u kolektivni smeštaj. Samo tri odsto Austrijanaca iskazalo je spremnost da na tri meseca u svoj dom primi ratne izbeglice.

Izbeglicama kojima je data mogućnost da ostanu u Austriji, prema mišljenju 70 odsto Austrijanaca, trebalo bi dati samo vremenski ograničeni status azilanta. „Rezultati istrage pokazuju da se u stanovništvu širi osećaj preopterećenosti“, konstatuje IMAS.