Ukidanje Šengena bi moglo da košta 110 milijardi evra

U studiji centra "Frans strateži", koji deluje direktno pri Vladi u Parizu, navodi se da će pad u prekograničnom turizmu i trgovini, što će uslediti nakon ukidanja Šengena, koštati Evropu 0,8 odsto privrednog rast u narednih 10 godina.

Samo za Francusku ti gubici iznosiće između jedne i dve milijarde evra kratkoročno i 10 milijardi evra u narednih 10 godina, što je ekvivalent od 0,5 odsto društvenog bruto proizvoda, navodi se u studiji.

"U dugoročnom smislu, generalizacija stalnih graničnih kontrola bila bi jednaka iznosu od tri odsto poreza na trgovinu između zemalja šengena, što bi vodilo strukturalnom padu u trgovini između 10 i 20 odsto", navodi se u studiji.

Polovina gubitka otpada na smanjen broj turista, 38 odsto zbog uticaja na radnike koji prelaze granicu i 12 odsto su dodatni troškovi teretnog saobraćaja.

Od 26 zemalja Šengena, šest članica, uključujući Nemačku, ponovo su uvele kontrole na granicama zbog ulaska i stalnog priliva više hiljada migranata i izbeglica.

Šengenski sporazum je u srcu evropske integracije, ali zbog pritiska glasača i ogromnog priliva migranata iz Afrike i Bliskog istoka nekoliko država odlučilo je da privremeno uvede kontrole na granicama.