Grčka vlada naredila je lokalnim zvaničnicima na ostrvima u blizini sa Turskom da smanje broj migranata koji trajektima dolaze na kopno, gde su hiljade ljudi blokirane u očajnim uslovima nakon odluke severnih suseda da ograniče tranzit preko svojih teritorija.

Lokalne vlasti i kompanije za transport trajektima dobili su naredbu u trenutku kada broj migranata zarobljenih u Grčkoj raste.

Svi smeštajni kapaciteti za prihvat izbeglica su popunjeni, pa migranati spavaju u parkovima i pored autoputeva, navodi agencija AP.

Migranti su održali miran protest u Atini i nakratko su blokirali najveću grčku luku, dok su stotine ljudi izašle iz izbegličkih kampova i pešaka su se uputili ka centru prestonice.

Ministar trgovine Teodors Dritsas rekao je da dve trećine migranata koji su došli na Lezbos i druga ostrva mora tamo i da ostane do nedelje.

„Potrebno nam je više vremena da pripremimo dodatne centre za privremeni prijem migranata“, izjavio je Dritsas.

Čarter trajekti poslužiće kao dodatni smeštaj na ostrvima u naredna tri dana, naglasio je grčki ministar.

Dnevno oko 2.000 migranata, pretežno iz Sirije i Iraka, dolazi iz Turske na grčka ostrva. Broj ljudi koji ulaze iz Grčke u Makedoniju dramatično je opao prošle nedelje.

Prema navodima grčke policije, vlasti u Skoplju danas nisu propustile nijednog migranta na svoju teritoriju. Policija u Srbiji obaveštena je da samo 500 migranta dnevno može da uđe u Hrvatsku i Sloveniju, navodi agencija AP.

Vlasti u Atini navode da ne mogu da zaustave migrante koji dolaze morskim putevima, bez ugrožavanja njihovih života, kao i da Grčka ne može postati veliko skladište za izbeglice.

„Austrija i Mađarska pretvaraju Grčku u skladište za migrante. Šta treba da uradimo, da pustimo te ljude da se podave“, upitala je grčka ministraka obrzovanja Sia Anagnostopolos.

Visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Rad Al Husein izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog bezbednosnih mera koje su usvojili čelnici policija pet zemalja na balkanskoj ruti, u vezi s migrantima, i zatražio da ga usklade s medjunarodnim pravom.

“Brzo smo videli rezultate zatvaranja granica, posebno kod Avganistanaca koji su već na putu i koji su sada zaglavljeni u Grčkoj i Makedoniji”, upozorava on.

Poslednja nada Brisela za rešenje izbegličke krize je konačni dogovor sa Ankarom. Lideri EU ponovo će razgovarati sa Erdoganom 7. marta, dve sedmice pre Samita šefova država ili vlada. Mnogi ta dva sastanka vide kao poslednju šansu da se situacija sa tesnim vratima ne otrgne potpuno od kontrole.