Donald Tramp i Hilari Klinton dobitnici su "Super utorka", prvog velikog okršaja u predsedničkoj kampanji, koji je doneo trke u 11 saveznih država na obe strane.

Aljaska je glasala samo za republikance.

Vodeći kandidati obe stranke osvojili su prvo mesto u po sedam saveznih država, ostavivši rivale znatno za sobom. Međutim, za razliku od anketa obavljenih u prethodnom periodu, koje su predviđale da će oboje izgubiti samo po jednu državu, ispostavilo se da je podela bila znatno ravnomernija, posebno u demokratskoj trci.

Hilari Klinton je očekivano ubedljivo dobila u južnim državama, gde uživa gotovo nepodeljenu podršku Afroamerikanaca (93 posto u Alabami, 85 posto u Džordžiji, 80 posto u Virdžiniji), ali njeni rezultati na Severu nisu ni izbliza tako dobri.

Protivkandidat Klintonove u borbi za demokratsku nominaciju Berni Sanders dobio je četiri savezne države. S obzirom na to da je ranije najavio da će, kao jedini protivkandidat bivše državne sekretarke, svakako ostati u trci do samog kraja, može da se desi da trka na plavoj strani Amerike bude neočekivano uzbudljiva.

Na republikanskoj strani polje se još uvek ne sužava i to Tramp koristi na najbolji mogući način. Ted Kruz osvojio je svoj Teksas i susednu Oklahomu,  a Marko Rubio uspeo je da konačno dobije jednu trku – kokus u Minesoti. Međutim, ostanak u trci Džona Kejsika značajno umanjuje broj glasova koje dobija Rubio na strani establišmenta, dok Ben Karson otkida komad biračkog tela Teda Kruza među konzervativcima.

Zato je pred predstavnicima GOP vrlo napetih desetak dana, tokom kojih treba doneti velike odluke. Pravovremeno smanjenje broja učesnika u trci dalo bi šansu onima koji  njoj ostaju protiv Trampa, koji je izrazito neomiljen među rukovodstvom stranke, ali vreme za tu odluku ističe, ako već nije isteklo.

Petog marta demokrate će držati kokuse u Kanzasu i Nebraski i primarne izbore u Luizijani, istog dana republikanci će imati kokuse u Kanzasu, Kentakiju i Mejnu i primarne izbore u Luizijani.

Iako do tada obe stranke očekuju brojna odmeravanja gotovo svakog dana, verovatno ključni dan kompletnih izbora biće 15. mart, kada se obe stranke bore u nekoliko ključnih država za novembarske izbore – Floridi, Ohaju, Severnoj Karolini i Misuriju – u kojima pobednici odnose sva delegatska mesta.

Sve te države spadaju pod „swing states“, države koje često menjaju stranku za čijeg kandidata glasaju. U sistemu kakav je američki (na predsedničkim izborima uz dva mala izuzetka svi elektori iz jedne države idu samo pobedniku u njoj), gde približno dve trećine saveznih država već decenijama daje svoj glas kandidtima iste stranke, 72 elektora koje daju te države nose ključ pobede u novembru.

Demokrate: Jug za Hilari, Sanders ne odstupa 

Demokratska trka je od samog početka mnogo jednostavnija, sa dva kandidata još od Ajove. Odluka Bernija Sandersa da se ne povuče dokle god trka traje onemogućila je spekulacije oko eventualnog povlačenja, koje preovlađuju među republikancima.

Hilari Klinton je tokom „Super utorka“pokazala koliko je dominantna na jugu, gde je osvojila Virdžiniju, Alabamu, Džordžiju, Tenesi, Teksas i Oklahomu, osvajajući svuda preko 60, a ponegde i više od 70 posto glasova.

Međutim, u ostatku SAD, Berni Sanders je neočekivano lako dobio četiri od pet trka (Kolorado, Oklahoma, Minesota i matični Vermont; u petoj, u Masačusetsu, izgubio je za samo dva procenta). Takav rasplet ovog utorka baca novo svetlo na probleme koje bivša državna sekretarka ima u mnogim delovima zemlje. Njene pobede su po pravilu dolazile u saveznim državama sa velikim procentom manjinskih glasova.

Sanders je uspeo da zadrži snažnu podršku najmlađih birača, uz nepodeljenu naklonost onih koji su nezadovoljni radom establišmenta. U naredne dve nedelje, posebno u danu kada na glasanje izađu Ohajo i Mičigen, verovatno ćemo dobiti odgovor na to da li je čovek koji sebe zove „demokratskim socijalistom“ u stanju da pridobije i radnike.

Ukoliko u tome uspe, Sanders bi se dokazao kao neko ko može da se nosi sa kandidatkinjom, kojoj su mnogi pre samo šest meseci predviđali šetnju do Bele kuće, i učini borbu zaista interesantnom.

Uprkos svemu, Klintonova je i dalje veliki favorit da se plasira u predsedničku trku, ali se tu njeni problemi ne završavaju. Jedna od njenih ključnih prednosti u odnosu na Sandersa je među radnicima, a tu bi sa Trampom mogla da ima velike probleme, jer je njena direktna veza sa vlašću u 16 od prethodne 24 godine stavlja u poziciju odgovornosti za ekonomske poteškoće u mnogim ključnim državama, pre svega Ohaju i Pensilvaniji.

Dodatni problem za demokrate pred novembarsku trku predstavlja i izlaznost, koja je tokom kampanje konstantno daleko veća na republikanskoj strani (i ove noći su oborili rekord u tri savezne države), što bi moglo da se prenese i na glasanje za predsednika po receptu koji je u Belu kuću doveo Obamu 2008.

Republikanci: Tramp odmiče

„Super utorak“ potvrdio je ono što je već do sada bilo jasno – vreme ističe za oba tradicionalna krila Republikanske partije ukoliko žele da zaustave nalet Donalda Trampa, koji već ima više delegata nego dva prva pratioca zajedno (Tramp 302, Kruz 174, Rubio 104).

Milijarder je širom zemlje ostvario seriju impresivnih pobeda, često na terenu koji je do pre dve-tri nedelje smatran sigurnom zonom nekog od protivnika. Posle tri uzastopne pobede u Nju Hempširu, Južnoj Karolini i Nevadi, on je u utorak osvojio većinu u Vermontu, Masačusetsu, Virdžiniji, Džordžiji, Alabami, Tenesiju i Arkanzasu.

Do ovog trenutka on je dobio svih osam saveznih država istočno od Misisipija i pred odlučujuće dve nedelje dokazao da može da pobeđuje u svim delovima zemlje, a uz to je stekao veliku prednost u trci za delegate.

Još važnije, iz nedelje u nedelju njegovi izgledi su sve snažniji i za novembarsku trku, jer odlične rezultate beleži u nekim segmentima biračkog tela (najmlađi glasači, radnici) u kojima su republikanci beležili katastrofalne rezultate još od devedesetih.

Uz to, do sada Tramp odlično kontroliše polje, izbegavajući da prerano izbaci bilo kog protivkandidata. Dramatičnom pobedom u Vermontu on je sveo Kejsikovu kampanju na još samo jednu šansu, ali će po svemu sudeći broj kandidata u ključne dve nedelje pred nama biti 4, što potpuno ide na ruku Trampu.

Za nekoga sa radikalnim stavovima i nastupom, kakve ima Tramp, ključno je da se od početka nametne kao legitiman izbor, i upravo mu je podeljeno republikansko polje dalo mogućnost da to učini. Iako je pre samo mesec dana u većini anketa on gubio trke 1 na 1 sa glavnim rivalima, svaka nova nedelja prebacuje prednost na njegovu stranu čak i ako bi imao samo jednog protivkandidata.

Slede dani odluke

Trampov prvi pratilac, teksaški senator Ted Kruz, gledaće na ovaj utorak sa pomešanim osećanjima. Njegove pobede u matičnoj državi i susednoj Oklahomi bile su impresivne, ali očekivane. Broj delegata koje je osvojio do sada daje mu solidnu bazu za nastavak trke, ali su glatki porazi u južnim državama, koje su pre dva meseca važile za njegovo čvrsto uporište – težak udarac za njegove ambicije.

U pet država „Bible belta“ (većinu birača čine hrišćani evanđelisti, čiji je on predstavnik na papiru) Južnoj Karolini (ranije), Tenesiju, Džordžiji, Alabami i Misisipiju – on ne samo što nije dobio trke na nivou države, već nije osvojio nijedan okrug u njima. Najveći gradovi tog regiona (Atlanta, Čarlston, Kolambija, Birmingem, Nešvil) glasali su za Marka Rubija, ali je sve ostalo pokupio Tramp (u Alabami duplo više glasova od Kruza).

Za Kruza u ovom trenutku ključnim se čini odlazak Bena Karsona iz trke. Bez ijedne osvojene države, gotovo bez delegata (samo sedam), Karsonov ostanak u trci predstavlja iznenađenje. Procenjuje se da bi njegov odustajanje najviše odgovaralo Kruzu, pogotovo ako se desi u narednim danima, pre nego što glasaju preostale južne države – Alabama, Misisipi i Severna Karolina. Bez pobeda u njima Kruzove šanse su minimalne.

Dodatni problem sa Kruzom je što u ovom trenutku on deluje kao kandidat čija bi nominacija ostavila najlakši posao predstavniku demokrata na novembarskim izborima, jer njegov izraziti konzervativizam značajno ograničava mogućnost da dobije neku od kolebljivih država.

Za razliku od njega, drugi kandidat kubanskog porekla Marko Rubio, iza koga stoji republikanski establišment, smatra se mnogo boljom opcijom, zbog znatno umerenijih stavova, a i zbog toga što bi kao senator sa Floride „pogurao“ svoju stranku u jednoj od neizvesnih država (Kruzov Teksas izvesno glasa za republikance).

Rubiovi problemi su mnogo praktičniji – njegova prva pobeda u ovoj trci dogodila se tek na kokusu u Minesoti, a dogodila se u noći u kojoj je doživeo nekoliko loših rezultata, uključujući i niz saveznih država u kojima je dobio ispod 20 posto glasova, što ga isključuje iz podele delegata. Možda i veći je neuspeh u Virdžiniji, gde se očekivalo da može da pobedi Trampa.

Na početku trke Rubiov ugao bio je bukvalno zatrpan kandidatima (na prvom kokusu u Ajovi su republikanci imali čak 12 kandidata), a i u ovom trenutku dalje učešće Džona Kejsika direktno oduzima glasove od njega. Da stvar bude nezgodnija, Kejsik gotovo izvesno neće odustati pre 15. marta, kada na red dolazi njegov Ohajo. Do tada bi Tramp mogao da bude već izvan Rubiovog domašaja.

Kuda dalje?

Tokom vikenda i u utorak borba se nastavlja, ali sva pažnja biće okrenuta ka ključnim državama koje na red dolaze 15. marta.

Sa sigurnošću možemo da kažemo da će se do tada oba republikanska krila obrušiti na Trampa mnogo žešće nego do sada, pokušavajući da kupe sebi još malo vremena, dok se ne odluče za jednog kandidata koga će poslati u završnu bitku sa njim.

Tramp i Sanders u međuvremenu nastavljaju da u politiku uključuju ljude koji su od nje ranije odustali ili joj nikada ranije nisu ni prišli. Politička klasa, ne samo u SAD, nije posebno omiljena ovih godina i ljudi koji spolja dolaze u arenu lako stiču brojne pristalice.

Klintonova će za to vreme nastaviti lagani prelazak na pripremu za novembar, koji je već počeo govorom u utorak uveče, usmerenim mnogo više ka protivničkoj stranci, nego svom demokratskom protivkandidatu.

Mnogo drugačije nije se postavio ni Tramp, koji je umesto pobedničkog govora održao konferenciju za medije, a najupadljivije na njoj bilo je prisustvo guvernera Nju Džersija Krisa Kristija, koji ga je najavio i stajao iza njega sve vreme.

Na ulasku u drugu polovinu meseca verovatno ćemo imati prilično jasnu sliku, a do kraja meseca glasa 28 država. Odatle do novembra put bi trebalo da bude prilično jasan.

Primarni izbori trajaće do juna, a obe stranke nacionalne konvencije održavaju u julu. Izbori za predsednika SAD zakazani su za 8. novembar.