Mihail Gorbačov, nekadašnji lider SSSR, danas 2. marta slavi 85. rođendan. Dok ga na Zapadu hvale kao demokratu koji je okončao "hladni rat", Rusi ga krive da ih je rušenjem Sovjetskog saveza uveo u stanje hosa, pljačke i poniženja. Ovako su njegovi savremenici, svetski lideri, istoričari i intelektualci, govorili o njemu.
Hans-Dirih Genšer, nekadašnji ministar spoljnih poslova Zapadne Nemačke, zapisao je da je Gorbačov „čitavoj Evropi otkrio novu budućnost“.
„U jeku hladnog rata on je formulisao pojam zajedničke evropske kuće. On je postao svestan zajedničkog nasljeđa Evrope i zajedničke odgovornosti Evropljana“, naveo je Genšer.
Fransoa Sagan, francuski pisac, isticala je da je Gorbačov čovek koji je izvršio „najnezamislivije, najželjenije i najodvažnije oslobođenje“.
„On je razbio okove, zbacio je teški jaram pod kojim su ljudi živeli u strahu čitavih 75 godina. On ih je oslobodio odlučno i vrlo brzo, ne prolivši pri tome ni jednu jedinu kap krvi“, navela je Fransoa Sagan.
Britanski istoričar Erik Hobsbaum nije krio oduševljenje Gorbačovim: „Da nije bilo njegovih inicijativa, svet bi još bio prekriven senkom katastrofe nuklearnog rata“.
Fransoa Miteran, predsednik Francuske u periodu 1981-1995. godine, smatrao je da je Gorbačov „najistaknutiji čovek u 20. veku, koji je isposlovao demokratiju u svojoj zemlji, okončanje hladnog rata i razoružavanje“.
„Čelična lejdi“ britanske politike, Margaret Tačer, tvrdila je da je Gorbačov „relativno otvoren i inteligentan“, kao i da ima „određenog šarma i smisla za humor“.
U Rusiji simbol zla
Međutim, u Rusiji Gorbačov ima sasvim suprotan imidž. Nikita Mihalkov, jedan od najvećih ruskih filmskih autora, tvrdi da je „neophodno na državnom nivou priznati zločin Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, nekadašnjeg predsednika Rusije“.
„Oni su učinili pravi zločin. Da li su to učinili namerno ili nenamerno, jesu li se rukovodili ambicijama ili nisu – sada nije o tome reč. Njihova dela su uzrokovala raspad naše zemlje! To je najveća geopolitička katastrofa koja se dogodila u tom veku“, oštar je Mihalkov.
Za pisca Aleksandra Prohanova Gorbačov je „sinonim zla“.
„On je simbol uništenja moje domovine. To je čovek preko koga smo bili zasuti takvim talasom nesreće da ga još ne možemo svariti. To je krah velike civilizacije, velike tehno-sfere, velike nauke, velike kulture. To je krah čitavog vektora ruske istorije“, tvrdi Prohanov.
Nikolaj Riškov, predsednik vlade SSSR-a u periodu 1985-1991. godine, koji je važio za velikog zagovornika dolaska Gorbačova na čelo partije i države, danas priznaje „svoju zabludu“.
„I Jeljcinu i Gorbačovu draga je bila samo velika vlast. To je bila naša greška, ali i moja takođe. I ja sam podržavao Gorbačova kada je 1985. godine dolazio na vlast. I drugi su ga podržavali, a nismo ga smeli izabrati jer on za to jednostavno nije bio spreman. Da je u zemlji postojala funkcija propovednika, on bi je odlično obavljao. On bi govorio satima i satima“, navodi Riškov.
Prema njegovoj oceni, Gorbačov nije bio sposoban da upravlja zemljom planski i uravnoteženo jer je bio „impulsivan i neorganizovan“.
Anatolij Lukjanov, predsednik parlamenta SSSR-a u periodu 1990-1991. godine, smatra da je Gorbačov bio „tipičan komsomolski aktivista koji nije navikao da bilo kakve odluke donosi sam“.
„Uvek su morali da odlučuju komunisti ili službenici izvršnog aparata. Njegova komsomolska ramena nisu mogla da nose preteški šinjel vlasti u zemlji“, ističe Lukjanov.
