Državni sekretar SAD Džon Keri pozvao je Iran da pomogne međunarodnoj zajednici da okonča ratove koji razdiru Siriju i Jemen.
Keri je ovo rekao prilikom posete Bahreinu, prve posete toj maloj zalivskoj monarhiji od 2010. godine. Američki šef diplomatije iskoristio je priliku boravka u Pesijskom zalivu da pozove Iran „da dokaže svetu da želi da bude konstruktivan član međunarodne zajednice, da doprinese miru i stabilinosti i da pomogne u okončanju rata u Jemenu i u Siriji“.
Keri je govorio na konferenciji za štampu pored svog kolege iz Bahreina šeika Kaleda ben Ahmeda al Kalife. Sunitska vlada Bahreina u januaru je prekinula veze sa šiitskim Iranom u vreme kada je Saudijska Arabija zahladnila odnose s Teheranom, a sledile su druge zalivske zemlje.
„Da, želimo da Iran izmeni svoju spoljnu politiku“, rekao je bahreinski šef diplomatije i osudio „hegemonistčko“ ponašanje svog moćnog suseda.
Keri je takođe osudio destabilizirajuće akcije Teherana u regionu ali i pozdravio nuklearni sporazum koji su postigle velike sile s Iranom u julu 2015. godine.
Taj sporazum koji je stupio na snagu u januaru omogućio je ukidanja sankcija Teheranu i smatra se istorijskim dostignućem vlade predsednika SAD Baraka Obame i početak približavanja između bivših neprijatelja Irana i SAD.
Sunitske monarhije u Zalivu koje su vojni i naftni partneri SAD zabrinute su politikom Vašingtona prema Teheranu i brinu da bi SAD mogle da preokrenu politiku i približe se Iranu.
U pokušaju da ohrabri svoje saveznike Keri je pozvao Iran da pomogne da se promeni dinamika u tom regionu.
Pitanje Jemena i Sirije takođe će biti razmatrano u Manami kada Keri bude razgovarao sa svojim kolegama iz zemalja Saveta za saradnju u Zalivu (Saudijska Arabija, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar i Oman).
Keri ipak nije mogao da izbegne neugodno pitanje ljudskih prava u Bahreinu, zemlju koju vodi sunitska dinastija optužena da sistematski ugnjetava šiitsku većinu. Keri je bio oprezan u svojim izjavama i rekao da su „poštovanje ljudskih prava i inkluzivan politički sistem neophodni“.
Bahrein potresaju povremeni neredi od protesta 2011. u jeku „arapskog proleća“, koji je pokrenula šiitska većina protiv sunitske dinastije na vlasti. Šiiti traže demokratske reforme i pravu ustavnu monarhiju. Manama pripisuje nasilje „teroristima“ koj po mišljenju bahreinskih vlasti sarađuju s Iranom, i vlasti negiraju da ima bilo kakve diskriminacije prema šiitima.
