Turska je ušla u drugi dan vanrednog stanja, a predsednik Redžep Tajip Erdogan je nagovestio da tri meseca, možda neće biti dovoljno za čistku odgovornih za prošlonedeljni neuspeli vojni puč.

Za vreme vanrednog stanja Erdogan može da vlada dekretima i a osumnjičeni mogu da budu zadržani u pritvoru bez suđenja.

Zvaničnici tvrde da je produžavanje pritvorskog perioda jedini način da se razbije mreža pristalica imama Fetulaha Gulena i spreči novi državni udar.

Režim se trudi da za svoje akcije dobije široku podršku naroda i da unutrašnje čistke jasno poveže sa borbom protiv terorizma.

Mnogobrojna hapšenja, suspenzije i kršenja ljudskih prava ne nailaze kod svih na odobravanje: „Naši građani trpe zbog ozbiljnih povreda sloboda i socijalnih prava. Čak i pre udara vladajuća partija ignorisala je zakonom zaštićena prava“, kaže socijaldemokrata Erol Kizilelma.

U međunarodnoj zajednici niko nije podržao pučiste, ali mnoge mere vlasti u Ankari, a posebno suspenzija evropske Povelje o ljudskim pravima i najava eventualnog uvođenja smrtne kazne, izazivaju zabrinutost.

„Nema opravdanja za legitimne institucije da reaguju na način koji ne uzima u obzir vladavinu prava, osnovne slobode i ljudskih prava a posebno pravo na pravično suđenje“, kazala je visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da SAD-u nisu potrebne godine da bi izručile muslimanskog verskog vođu Fetulaha Gulena.

Vašington traži od Ankare da prvo da obezbedi jasne dokaze o umešanosti Gulena u pokušaj vojnog puča, a advokati smatraju da bi bilo koji proces izručenja potrajao godinama.