Četiri napada u Nemačkoj u poslednjih nedelju dana samo potvrđuju da je jul u celom svetu protekao u znaku nasilja i masovnog stradanja civila.
Nasilje kao pravilo umesto kao izuzetak – stotine poginulih civila u terorističkim napadima i pokušaj vojnog puča obeležili su 25 dana meseca jula.
U Bangladešu je stradalo više od 20 ljudi, ubijeno je osam policijaca u SAD-u, u odvojenim napadima u Dalasu i Baton Ružu. U Iraku, tačnije Bagdadu, tokom jula je poginulo oko 400 ljudi, a u Mogadišu u Somaliji više od 20.
Napad koji je šokirao svet dogodio se u Nici, gde su poginule 84 osobe. Samo dan kasnije, prilikom pokušaja vojnog puča u Turskoj stradalo je više od 290 ljudi. U Kabulu je pre nekoliko dana nastradalo 80, a u Minhenu 10 osoba.
Sve ovo potvrđuje tezu da je svet komplikovaniji i povezaniji nego ikada ranije, što bi moralo dovesti i do prilagođavanja bezbednosnih sistema, poručuju stručnjaci.
„Bezbednosni sistem, ukoliko svodite na to da isključivo reaguju pripadnici bezbednosnih službi i policije, ukoliko se on naodređeni način ne proširi, što bismo mi rekli – ne indukuje u narodu – to je više nego nedovoljno, na određeni način moraju postojeće bezbednosne strukture da se menjaju“, smatra šef Katedre za bezbednost Fakulteta za inženjerski menadžment Duško Tomić.
Kompleksna politička situacija se decenijama rešavala silom, kaže bivši diplomata Pavle Jevremović, pa je zbog toga i statistika sumorna.
„Nasilja je bilo i ranije ali ono što je sigurno jeste da je ono u kontrastu sa savremenim vremenom, gde su mogućnosti za ljudski napredak u gotovo svakom pogledu praktično neograničene. Mi se sada suočavamo sa primitivnim i suludim načinima nasilja“, kaže bivši ambasador Srbije u UN-u Pavle Jevremović.
Nasilje je i logična posledica nagomilanih socio – ekonomskih problema – bilo u Dalasu, bilo u Istanbulu.
„Napadi pojedinaca, usamljenih vukova, kako se to kaže, zapravo daju određeni recept za sve druge frustrirane pojedince. Zbog toga i nije moguće predvideti gde će se i kada će se napadi desiti. Jednostavno, Pandorina kutija je otvorena“, navodi Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
A u toj kutiji se nalaze i stotine hiljada izbeglica – onih koji su stigli na svoje krajnje odredište u zapadnoj Evropi i onih koji čekaju na vratima takozvane Evrope.
