EU: Dovesti svoju kuću u red, pa primati nove članice

On je u raspravi o proširenju EU u Briselu, koji su organizovali Centar za evropsku politiku i slovačko predsedništvo EU, naglasio da je to presudno za stabilnost Unije i susednih zemalja.

Sajmon Mordju, direktor za proširenje i susedstvo u Evropskoj komisiji, podvukao je da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana "realna i opipljiva", ali je stavio do znanja i da zemlje tog regiona ne mogu očekivati da pre ispunjenja uslova i pregovora o članstvu dođu do zamašnih strukturnih i kohezionih fondova EU.

Morđu je uzvratio na ocenu čelnika briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja, Dušana Reljića, koji se založio za delotvorniju podršku EU traženim reformama u državama na putu ka Uniji tako što će im upravo biti brže otvorena vrata znatno većim namenskim sredstvima iz fondova EU, kao i puno otvaranje evropskog tržišta za njihove proizvode i tržišta radne snage u EU.

On je to obrazložio činjenicom da je EU kroz program podrške evropskim reformama u zemljama regiona od 2007. do 2014. izdvojila pet milijardi evra, a godišnji izveštaji Evropske komisije su pokazali da su rezultati slabi. Istovremeno, istakao je, došlo je do velikog prelivanja sredstava iz država Zapadnog Balkana u EU, jer je trgovinski deficit zemalja tog regiona od 2000. do 2015. godine dostigao 95 milijardi evra.

Reljić je ukazao na zaključak Svetske banke da je konkurentska sposobnost zemalja Zapadnog Balkana daleko ispod zahteva moćnog tržišta EU i da bi bilo potrebno da privredni rast tog regiona bude preko šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje da bi one tek za dve decenije mogle očekivati da se bitnije približe EU.

Kako je naveo, to je nemoguće, imajući u vidu ogromne strukturne razlike i manjkavosti u zemljama Zapadnog Balkan. Smatra da zbog toga treba promeniti strategiju proširivanja EU i već sad namenskim sredstvima iz strukturnih i kohezionih fondova, koji se otvaraju tek kad neka zemlja postane članica EU, treba osetnije pomoći reforme i restrukturaciju privrede i institucija kandidata za članstvo.

Mordju je rekao da nikako nije cilj da se najpre zamašnim sredstvima iz strukturnih fondova podstakne ekonomsko i demokratsko preustrojstvo kandidata za članstvo, već da oni prvo preurede svoj demokratski sistem, uvreže pravnu državu i nezavisno pravosuđe, suzbiju organizovani kriminal i korupciju, pa će, uz fondove EU, investitori tad imati poverenja i doći će direktne investicije.

Tomaš Stražaj, analitičar Slovačkog centra za spoljnu politiku, primetio je u diskusiji da političke elite u EU, poput onih u Austriji, veoma slabo objašnjavaju sopstvenoj javnosti kakve su prednosti i koristi "stare članice" EU imale od proširivanja.

Direktor u Evropskoj komisiji Mordju se s tim saglasio, istakavši da je proširenje "starim članicama" Unije donelo ekonomsku korist i veću bezbednost i njima i celom kontinentu.