Sirijska vlada i pobunjeničke snage postigle su sporazum o primirju, koji će stupitu na snagu u ponoć, po lokalnom vremenu. Garanti sporazuma su Moskva i Ankara, a Vašington zvanično u pregovore nije ni bio uključen.
POVEZANE VESTI
Do sporazuma, koje neki ocenjuju kao „poslednju šansu“ za izlazak Sirije iz haosa, došlo je u momentu kada se broj žrtava šestogodišnjeg sukoba približio cifri od 400.000.
Za ruskog predsednika Vladimira Putina, primirje je upravo ono što je, kako kaže, priželjkivao – sporazum sastavljen iz tri ključna dokumenta.
„Sporazum o prekidu vatre između sirijske vlade i naoružane opozicije – to je prvi. Paket mera za kontrolu prekida vatre je drugi. Treći je deklaracija o spremnosti da se pristupi mirovnim pregovorima. Sada je potrebno da se uradi sve da bi se osiguralo da ovi sporazumi stupe na snagu, kako bi što pre počeo pravi mirovni proces“, rekao je Putin.
U koji će, tvrdi ruski ministar spoljnih poslova, svakako uključiti i zemlje članice UN-a.
„Nadam se da će nam se u naporima pridružiti i američka administracija, čim je preuzme Donald Tramp i da ćemo zajedno raditi na rešavanju sirijske krize“, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrof.
Za sada su, priznaje i sam Putin, sporazumi krhki, jer njihov uspeh zavisi od svih potpisnika – a to su sirijska Vlada, pobunjeničke snage, kao i sve grupe uključene u borbe izuzev ISIS-a i Al-Nusra fronta. Iako u Siriji zastupa interese suprotstavljene ruskim, garant primirja biće i Ankara.
„Zalagaćemo se za što hitniji početak mirovnih pregovora. U stalnom smo kontaktu sa ruskim ministrom spoljnih poslova. Uspeli smo da za isti sto dovedemo Ruse i sirijsku opoziciju. Mi ćemo stoga i biti garant potpisanog sporazuma o primirju“, rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.
Sporazum, u kom je uloga Vašingtona marginalizovana, dolazi posle nekoliko pokušaja primirja od strane međunarodne zajednice. CNN-ovi stručnjaci ocenjuju da je Putinovo primirje samo odgovor na novi američki zakon o odbrani zemlje, koji predviđa ograničenja u vojnoj saradnji sa Rusijom, ali i da ima najveće šanse da zaživi, budući da, za razliku od prethodnih, predviđa i mehanizme kontrole prekida vatre.
Ipak, o primirju se za sada niko ne usuđuje da govori kao o prekretnici, već samo kao o novoj šansi da se okonča brutalni šestogodišnji sukob.
