Svetska politika: Događaji koji se čekaju u 2017.

Januar: Vrhovni sud Britanije odlučuje o Bregzitu

Britanski Vrhovni sud pravde je najavio da će "uskoro" doneti svoju odluku povodom Bregzita. Treba da odluče da li Tereza Mej može da pokrene Član 50, koji bi započeo dvogodišnji izlazak Britanije iz EU, bez glasova poslanika.

Terezu Mej već čeka naporni početak godine, pošto treba da sastavi i objavi javnosti plan pregovora o izlasku u februaru, a do aprila da pokrene Član 50, ako joj Vrhovni sud ili parlament dopuste.

20. januar: Trampova inauguracija

Tada će Donald Tramp i zvanično postati prvi čovek Amerike. Izabranik američkog naroda je ranije tvitnuo da "takozvane zvezde" žele karte za njegovu inauguraciju, koja će biti održana u Vašingtonu. Njegov odgovor je bio "Vidite šta su oni učinili za Hilari - ništa. Ja želim narod".

Mediji javljaju drugu stranu priče, a to je da niko zapravo ne želi da svira na njegovoj inauguraciji.

Kandidat republikanaca Donald Tramp izabran je za 45. američkog predsednika.

Mart: Izbori u Holandiji

U Holandiji ove godine će biti održani opšti izbori, prvi od 2012. Na političkoj sceni kao favorit i mogući pobenik pojavio se desničar Gert Vider, vođa desničarske Slobodarske partije, koji je između ostalog tražio da se organizuje referendum o izlasku iz EU i zabrana Kurana.

Jedno vreme mu je bio zabranjen ulazak na teritoriju Velike Britanije.

Poznat je po kritici Islama i brojnim drugim prilično "tvrdim" stavovima, što bi značio zaokret u dosadašnjoj politici Holandije.

April: Izbori u Francuskoj

Prvi krug predsedničkih izbora u Franuskoj biće održani 23. aprila, a drugi 7. maja. Republikanac Fransoa Fijon će kao glavnu protivnicu imati Marin Le Pen, prvu ženu desničarskog Narodnog fronta.

Lepen takođe želi oštriji stav države prema Islamu, i to je srž njene politike već godinama.

Kao primer, Le Pen je nedavno u govoru na istoku Francuske rekla da "masovna imigracija" i "brendirani islamizam" predstavljaju novi totalitarizam 21. veka.

19. maj: Iran bira predsednika

Iran je u 2015. potpisao istorijski sporazum sa zapadnim silama oko nuklearlnog programa, ali da li će on trajati?

Prema sporazumu između Irana i SAD, Kine, Rusije, Velike Britanije, Francuske plus Nemačke juče u Beču, Teheran je pristao na dugoročno ograničenje svog nuklearnog programa, a zauzvrat će Vašington, Evropska unija i UN ukinuti sankcije Iranu, dodaje Rojters.

Ipak, pre dve nedelje, iranski predsednik Hasan Rohani je naredio nacionalnoj nuklearnoj agenciji da počne sa razvojem nuklearnog pogona za podmornice.

Sadašnji iranski predsednik koji čeka reizbor je rekao da neće dozvoliti Donaldu Trampu da poništi dogovor koji je uspostavljen.  Pitanje je kako će se rešiti ova tenzija ako Rohani pobedi, a kako ako kojim slučajem ipak izgubi na izborima?

Septembar: Izbori u Nemačkoj

Angela Merkel se bori za istorijski četvrti mandat kao kancelarke Nemačke. Merkelova trpi kritike oko svoje politike vezane za migrante, pre svega od populističkih partija, koje pokušavaju da iskoriste strah od terorizma koji se širi Evropom.

Desničarska Alternativa za Nemačku se ističe, i prema nekim anketama, raste joj popularnost pogotovu posle najnovijih napada u Berlinu.