Ljudi koji će obeležiti 2017. godinu u Evropi

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD zapanjila je Evropljane već šokirane odlukom Velike Britanije na referendumu da izađe iz Unije. Ta odluka je inspirisala evroskeptike i protivnike establišmenta.

Kada Tramp 20. januara uđe u Belu kuću, politika koju bude vodio, u skladu sa obećanjima iz kampanje ili ne, mogla bi u velikoj meri da utiče na Evropu. Trampova budžetska politika može da ohrabri biznis u EU, gde usporena ekonomija doprinosi političkoj nestabilnosti, međutim, Trampov trgovinski protekcionizam mogao bi da deluje upravo suprotno.

Na EU će delovati i Trampova politika oko NATO, kao i zalaganja za bolje odnose sa Rusijom.

Napominjući da ljudi sa "top ten" liste nisu pobrojani po snazi uticaja na EU, briselski portal EurActiv.com kao sledećeg navodi lidera poljskih vladajućih konzervativaca Jaroslava Kačinjskog koji stalno prkosi Zapadu.

EU je kraje decembra zapretila sankcijama Varšavi ako u roku od dva meseca ne ispuni preporuke za otklanjanje sistemskih pretnji pravnoj državi, pre svega u vezi nezavisnosti ustavnog suda, međutim, Kačinjski računa na veto saveznika, poput mađarskog premijera Viktora Orbana.

Na poljska sporenja sa Briselom, odnosno na podele između istoka i zapada, računaju i britanske diplomate u vezi sa pregovorima o Bregzitu.

Holandski birač, kako se navodi, takođe bi mogao da odredi "ton" evropske izborne godine ako se potvrde rezultati istraživanja po kojima će anti-islamska Partija slobode Gerta Vildersa biti najjača u parlamentu. Iako koalicione vlade više stranaka znače da Partija slobode verovatno neće vladati, njena pobeda može da podstakne glasače krajnje desnice kasnije na izborima u Francuskoj i Nemačkoj.

Evropa će u ovom slučaju pratiti kako se jedna od zemalja osnivača EU bavi čovekom koji želi da izađe iz EU - da li će pokušati da ga drži podalje od vlasti ili će ga uvesti u vlast da u dodiru sa realnošću ublaži svoju retoriku.

Britanska premijerka Tereza Mej će istovremeno još više dobiti na značaju kada obavesti Brisel o pokretanju procesa izlaska Velike Britanije iz EU. Mej će to uraditi do kraja marta 2017. Ona mora da ujedini i svoju vladu i zemlju iz koje stižu pretnje otcepljenjem i da se zatim bori sa Evropljanima koji strahuju da bi svaki ustupak Britaniji bio "zakivanje još jednog eksera u kovčeg Unije".

Sve to možda neće ni biti mnogo važno ako liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen 7. maja postane predsednica Francuske. Istraživanja ukazuju na njenu pobedu u prvom krugu 23. aprila, ali mnogi sumnjaju da može da dobije većinu i odnese konačnu pobedu.

Međutim, posle Bregzita i Trampa niko ne veruje u istraživanja, a Marin Le Pen pridobila je milione koji nikada nisu glasali za rasizam i antisemitizam njenog oca. Kako se ocenjuje, mnogo toga zavisiće od protivkandidata na francuskim izborima, ali je izvesno da, ako ona dođe na čelo Francuske, to može da bude kraj Unije, barem onakve kakva je sada.

Među onima koji će uticati na EU je i nepoznati migrant iz Afrike kome se, s obzirom na taktiku EU koja je uspela da zadrži Sirijce podalje od Grčke, nameće pitanje zašto da prelazi Saharu i Sredozemno more samo da bi bio uhvaćen i vraćen kući.

Na listi je i predsednik Rusije Vladimir Putin koji nastoji da obnovi svetski uticaj Moskve i može da pravi prijatelje ili neprijatelje na Zapadu na mnogo načina, od kontrole snabdevanja gasom, do podrške protivnicima EU.

Čovek od uticaja na situaciju u EU u 2017. biće i italijanski predsednik Serđo Matarela koji mora da nagovori stranke u svojoj zemlji da upravljaju trećom po snazi ekonomijom zone evra, dok se spremaju za izbore koji će se održati ne zna se tačno kada i po kojim pravilima.

Italijanski partneri iz zone evra sa zebnjom prate šta se dešava sa tom prezaduženom zemljom i njenim posrnulim bankama. Upućeni kažu da je, za razliku od Grčke ili Portugalije, Italija isuviše velika da bi propala, ali i isuviše velika za spasavanje.

Evopsku politiku u 2017. definisaće i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja će se boriti za četvrti mandat na izborima u septembru i koju smatraju liderom evropskih lidera. Ona je suočena sa ljutnjom i bojaznima zbog milion tražilaca azila koji su stigli u Nemačku 2015.

Na krilima straha od imigracije, evroskeptici u Nemačkoj mogli bi da se izbore za prva mesta u Parlamentu što bi moglo da veoma iskomplikuje koalicione pregovore Angele Merkel. Angelu Merkel smatraju ključnom za stabilnost Evrope, ali je pitanje šta ona može da uradi ako Evropa počne da se kruni.

Poslednji na listi "top ten" je takozvnai "čovek u crnom koji je došao da mrzi Evropu u kojoj živi". Islamska država potpiruje njegov gnev i tera ga da reaguje. Šire gledano, "čovek u crnom" može da stoji iza nepoznatih i nepredvidivih događaja koji u najmanju ruku mogu da uznemire javno mnjenje i skrenu EU sa puta planiranog za 2017.

Kao "ljude važne pomena" za EU u 2017. briselski portal dodao je i evropsku komesarku za konkurenciju Margrete Vestager, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Evropske centralne banke (ECB) Marija Dragija.