Prethodna godina u svetskoj politici bila je godina istorijskih prekretnica i presedana. Neka od otvorenih pitanja epilog će dobiti ove godine. Mnogi ocenjuju da bi upravo tokom 2017, takozvani "novi svetski poredak" mogao da bude smenjen nekim "novijim". Evo koji događaji u 2017-oj imaju potencijal da steknu pridev istorijski.
Do kraja tekućeg meseca, o britanskom istorijskom „ne“, odlučuvaće Britanski Vrhovni sud pravde. Oni daju konačnu reč o tome može li premijerka Tereza Mej da započne dvogodišnji izlazak Britanije iz EU, bez glasova poslanika. Ima li premijerka Mej odgovarajući plan za izlazak iz bloka?
POVEZANE VESTI
„Kada budem sedela za evropskim pregovaračkim stolom ono što ću imati na umu je da moram da postignem dogovor koji će zadovoljiti i onih 52% ljudi koji su glasali za i onih 48% koji su glasali protiv“, rekla je Tereza Mej.
Za manje od tri sedmice nekadašnji voditelj rijalitija, Donald Tramp, i zvanično će postati prvi čovek SAD-a. Više od inauguracije, svetska javnost čeka na njegove spoljnopolitičke poteze, pre svega, u odnosu prema Rusiji.
„Nadam se da ćemo imati odlične odnose sa mnogim zemljama, uključujući i Rusiju i Kinu“, rekao je Tramp.
U atmosferi rasta evropskog populizma, Holandija se sprema za opšte izbore najavljene za april. Jedan od favorita je Gert Vilder, lider desničarske Slobodarske partije, koja se zalaže za referendum o izlasku iz EU i zabranu Kurana.
Mesec dana kansnije, sličan scenario moguć je i u Francuskoj. Podrška kandidatkinji desničarskog Nacionalnog fronta Marin le Pen prošle godine je rasla i analitičari ocenjuju da će ostvariti rekordni rezultat svoje partije, ali i da su šanse da uđe u Jelisejsku palatu vrlo male. Međutim, prethodna godina pamtiće se i po padu poverenja javnosti u ocene analitičara.
„Bregzit i pobeda Trampa su demokratski izbori koji će sahraniti stari poredak i postaviti temelje novog“, rekla je Le Penova.
Na septembar mnogi već gledaju kao na mesec odluke o sudbini čitavog Evropskog bloka.
Na saveznim izborima u Nemačkoj, građani će birati između stranke Angele Merkel i desničarske Alternative za Nemačku, čija je popularnost naglo porasla, posebno posle terorističkog napada na božićni sajam Berlinu.
Mnogi ocenjuju da bi upravo dolazak desnice na vlast u Nemačkoj, mogao da znači kraj evropske i američke liberalne politike dvadesetog veka.
Detaljnije u prilogu:
