Još jedno spoljnopolitičko obećanje američkog predsednika Donalda Trampa našlo se na stolu - ovoga puta briselskom, u sedištu NATO.

Nameru Trampove administracije o finansijskoj preraspodeli unutar Alijanse izneo je, na prvom sastanku sa saveznicima, američki državni sekretar Reks Tilerson, koji je od država članica zatražio da ulažu više novca u zajednički budžet za odbranu.

Od borbe protiv Islamske države i situacije u Ukrajini, američkom državnom sekretaru važnija tema bio je budžet Alijanse.

„Razgovaraćemo o tri važne teme, prvo o resursima NATO-a – i finansijskim i drugim, koji su neophodni da bi NATO izvršavao svoje misije. Druga tema biće borba protiv ISIS, a treća pozicija NATO-a u Evropi, posebno istočnoj, kao odgovor na agresiju Rusije u Ukrajini“, rekao je sekretar Reks Tilerson.

Podsetio je da Vašington troši nesrazmerno mnogo na odbranu u poređenju sa ostalih 27 članica i podsetio na obećanje iz 2014. godine, kada su se saveznice obavezale da će u narednih deset godina izdvajanja za vojni budžet podići na dva odsto društvenog bruto proizvoda.

To su do danas, osim SAD-a, učinile samo Velika Britanija, Estonija, Grčka i Poljska, dok su ostale 23 članice i dalje ispod dogovorene crte od dva odsto. Iako su tokom 2016. 22 zemlje uvećale svoja davanja za odbranu, Alijansa je još daleko od dogovorenog cilja.

Sa čela Alijanse poruka da članice čine koliko mogu.

„Počeli smo da uvećavamo budžetska davanja, ali moramo da održimo taj trend i ispunimo obećanje koje smo svi dali. Tu je reč i o većem finansiranju, ali ne radi se samo o novcu. Radi se i o ulaganjima u vojne snage i njihovom raspoređivanju. Dakle radi se o novcu, o vojsci i o posvećenosti“, naveo je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO.

Ubrzajte napore – to je članicama Alijanse poručio američki državni sekretar Tilerson, i dao im rok do 25. maja, kada je zakazan samit kom će prisustvovati i predsednik Donald Tramp, da povećaju vojne budžete ili da naprave konkretne planove za ispunjavanje norme od dva odsto BDP.