Beskućnik pokazao veliko srce i postao heroj Mančestera

Parker je u ponedeljak uveče bio ispred mančesterske arene, jer je smatrao da je to mesto, usled gužve zbog koncerta, bilo dobro za prošenje.

Međutim, nakon što je odjeknula eksplozija od čije je siline pao na zemlju, Kris nije otrčao u zaklon, već je pokazao izuzetnu hrabrost i velikodušnost, pomažući žrtvama napada.

Devojčici koja je izgubila noge, podvezao je udove majicom, vadio je deci eksere iz ruku i lica, i tešio je jednu teško ranjenu ženu koja mu je na kraju preminula u rukama.

“To što sam beskućnik, ne znači da nemam srce ili da i dalje nisam čovek. Želim da mislim da bi neko i meni pomogao ukoliko bi mi bila potrebna pomoć”, objašnjava Kris i dodaje da ga je “instinkt” naterao da reaguje.

“To su bila deca. Mnogo dece prekrivene krvlju koja su plakala i vrištala”, priseća se on.

Prvo je ugledao jednu devojčicu koja je igubila noge, i odmah je prigrabio jednu od majica koje su se prodavale na štandovima arene, i podvezao joj noge. “Pitao sam joj gde su joj mama i tata. Rekla mi je da joj je tata na poslu, a da joj je mama gore”, navodi Kris.

Zatim je pokušao da pomogne jednoj starijoj gospođi koja je zadobila teške povrede. “Umrla mi je u rukama”, priča Kris. “Imala je oko 60 godina i bila je sa porodicom na koncertu. Nisam prestajo da plačem”, navodi hrabri beskućnik.

Nakon što su se gradom pročule vesti o njegovoj požrtvovanosti, na internetu je pokrenuta akcija prikupljanja pomoći za Krisa, i do danas je već prikupljeno 30.000 funti.

Stranici za prikupljanje pomoći javila se i Krisova mama koja godinama nije bila sa njim u kontaktu. “To je moj sin i očajnički želim da stupim u kontakt sa njim. Razdvojeni smo već dosta dugo, i nisam imala pojma da je beskućnik. Vrlo sam ponosna na njega i mislim da sam mu možda sada potrebna”, napisala je gospođa Parker.