Nemačka će nastaviti da vraća tražitelje azila u Grčku, iako su tamo prihvatni centri prepuni, a razmatranje zahteva za azilom u ogromnom zaostatku, javlja BBC.

Nemačka je zaustavila deportacije migranata u Grčku nakon odluke Ustavnog suda 2011. Međutim, ona ih može slati natrag u skladu s konvencijom EU-a iz Dablina. U toj se konvenciji navodi da se zahtev za azilom mora razmotriti u prvoj zemlji EU u koju je migrant ušao.

Grčki ministar za migracije Joanis Muzales izjavio je da je Grčka pristala da primi natrag deo tražilaca azila, kao gest dobre volje, nakon što su neke članice EU vršile pritisak da to učini.

Nemački ministar unutrašnjih poslova rekao je za televiziju ARD da je do kraja jula zatražio od Grčke da natrag primi 392 tražilaca azila. Prema izveštaju, tom će merom biti pogođeni samo oni migranti koji su došli u Nemačku od sredine marta ove godine.

Nemačka je primila više od 800.000 migranata i izbeglica tokom 2015. i 2016. Mnogi od njih pobegli su pred ratom i nasiljem u Avganistanu, Iraku i Siriji. Grčka se u to vreme borila s posledicama teške finansijske krize i žalila se da se ne može sama nositi s velikim brojem migranata, koji su čamcima stizali iz Turske.

U većini prihvatnih centara u Grčkoj vladaju loši uslovi, a povremeno izbijaju pobune migranata frustruranih dugotrajnim rešavanjem zahteva za azilom.

Priliv izbeglica zaustavljen je prošle godine, kada je Turska pristala da pomogne EU i zaustavlja čamce na svojim obalama. Žičane ograde na Balkanu takođe su smanjile broj migranata prema centralnoj Evropi.

Najveći broj dolazaka ove godine zabeležen je u Italiji, preko mediteranske rute iz severne Afrike. Većina migranata koji se nadaju boljem životu u Evropi stiže u Grčku i Italiju, a obe zemlje zatražile su veću pomoć ostalih članica EU.

No, evropski plan o premeštanju izbeglica iz Grčke i Italije u ostale delove Unije zapeo je zbog političkih otpora.