Rahoj će bii prinuđen na usputpke, parlament Katalonije će potvrditi uspeh i proglasiće nezavisnost, moraju da idu do kraja. To neće niko priznati i tu je ključno pitanje kakvi su dometi, da li će se pojaviti drugi faktori van EU, pa da krene priča vezana za priznanja, kaže diplomata Zoran Milivojević.
Milivojević kaže da je politka nadvladala pravo, kao i da stavovi EU i Zapada pokazuju da su politički motivi u prvom planu.On smatra i da je sada kosovsko pitanje u žiži, jer predstoji dijalog i poglavlje 35 biće aktuelno.
„U takvoj situaciji kosovsko pitanje dobija na težini i na ovaj način se gradi argumentacija u naš prilog da ne priznajemo Kosovo. Na mala vrata otvaranje vojvođanskog pitanja, Čanak i Kostreš su tamo, Kostreš je podržao referendum što je izazvalo reakcije ovde, i to je tema koja se otvara jer Katalonija je otvorila dosta političkih tema. Prvo, zapadni kontekst, Španija je njegov deo, članica Nato i EU i svaka nestabilnost nije prihvatljiva. Pitanje centrifugalnih tendencija imajući u vidu neke zemlje u EU, Makron je prvi podržao Rahoja, tu su Korzika, Baskija, dosta je pitanja koja mogu da se otvore, tu već vidite koliki rizik nosi katalonski slučaj ukoliko bi dobio legitimitet“, rekao je Milivojević.
POVEZANE VESTI:
Komentarišući posetu Nenada Čanka i Bojana Kostreša Kataloniji, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže da je to nivo jeftinog marketinga i da Vojvodina i Katalonija ne mogu da se porede.
„Imamo jake separatističke pokrete, ali svi tragaju za istomišljenicima van granica. Na talasu škotskog referenduma iniciran je 2014, ali se nije održao, traže se slični primeri. I sa Kosovom i sa Krimom. Kod Katalonije bitan je ekonomski momenat, kada se uporede statistički podaci, podrška nezavisnost 2006 je bila 17 odsto, a 2013. je 49 odsto, razlog tome je ekonomska kriza, recesija Španije, jer je Katalonija jedna od najboljih regija, najrazvijenija, vidi svoj prostor da sama može biti bolji član EU“, rekao je on.
Pravno, odluka o referendumu nije u skladu sa Ustavom Španije ni statutom Katalonije, jer su zakon i Ustav na strani Madrida, Surlić smatra da ne bi trebalo prenebegnuti većinsko mišljenje Katalonaca, iako ima i onih koji su za ostanak.
„Događaji su doveli do toga da se Rahoj okarakterisao kao gubitnik jer ga nije sprečio, Katalonci su predstavljeni kao žrtve u komešanju koje je dovelo do represije policije i možda je to uticalo na veći imidž i popularizaciju ideje o nezavisnosti Katalonije“, kaže Surlić.
„Referendum nema pobednika, manjka mu legitimitet, niz nepravilnosti, nije bilo regulartornog tela ili posmatrača, policija je opstruisala, ljudi su glasali u ime članova porodice. Sumnjiv je i rezultat, ankete su pokazivale 50-50, odjednom imamo ovaj rezultat od 90 odsto za, niz aktivnosti dovodi sumnju. Ni Madrid nije pobednik“, dodao je.
Milivojević dodaje da će rezultati referenduma produbiti polarizaciju i zaoštriri odnose i u samoj Kataloniji, kao i odnose na relaciji Barselona-Madrid. On smatra da Rahoj i Vlada nisu iskoristili iskustvo Kanade i Velike Britanije, gde je vlada dozvolila referendum, ali je radila protiv toga na demokratski način i predupredila tako što je imala većinu za ostanak.
„Vlada nije išla tim putem, već je branila Ustav uz upotrebu sile i tako dala dodatne elemente separatistima u korist njihove krize. Da nije bilo upotrebe sile, možda bi moglo da se iskristališe da bude dijaloga, katalonski policajci nisu hteli da se priključe u primeni sile i to pokazuje da se krug onih koji podržavaju separatizam širi, vlada im je dala vetar u leđa. Baskija ima poreske olakšice koje Katalonija nema i to je nešto što smeta, baskijske stranke su u koaliciji i Rahoj će tu tražiti dijalog i pritisak na Kataloniju. Briselu ne odgovara destabilizacija, ako bi se dalje komplikovalo, to bi Španiju dovelo u neprijatnu situaciju“, kaže Milivojević.
On dodaje da Brisel u saopštenju jasno kaže da je Katalonija pitanje Španije i da se sve tretira kao unutrašnja stvar, i da je čak i Angela Merkel osudila primenu sile.
„Time što se kvalifikuje kao unutrašnje pitanje se ograđuju i daju do znanja da će gledati kako će se Madrid ponašati. Sad je teret na Madridu, mora da učini maksimum na stabilizaciji“.
Surlić smatra da neće biti razgovora o nezavisnosti jer je Rahoj poručio da su vrata otvorena za dijalog u okvirima Ustava i zakona.
„Ne treba izgubiti iz vida da je Španija demokratija i članica EU, obezbedila je prava Kataloncima, značajnu autonomiju u mnogim poljima. Pregovori ka većoj ekonomskoj nezavisnosti i manjem poreskom izdvajanju, osećali su se zakinutim jer značajan deo sredstava koji daju se ne vraća u Kataloniju. Ostaje činjenica da je Španija omogućavala sva prava i da u okviru Ustava može da se obračuna sa svim opcijama koje zagovaraju protivustavno delovanje“, navodi Surlić.
