Ukrajinska kriza goruća tema skupa u Minhenu

Oko 400 vodećih političara, šefova država ili vlada raspravlja u Minhenu ovog vikenda o pitanju sigurnosti u vreme terorizma, raspadu međunarodnog poretka, sigurnosnoj budućnosti Evrope, ukrajinskoj krizi i drugim temama od svetskog značaja.

Merkel: Neizvesno da li ćemo uspeti

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da je neizvesno da li će francusko-nemačka inicijativa za mir u Ukrajini, o kojoj su ona i francuski predsednik Fransoa Oland razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uspeti.

"Nakon razgovora koji smo francuski predsednik i ja juče imali u Moskvi, nije izvesno da li će ona uspeti", rekla je Merkel na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, kojoj prisustvuju i ukrajinski predsednik Petro Porošenko i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Ali po mom mišljenju i mišljenju francuskog predsednika, definitivno vredi pokušati. Verujem da toliko dugujemo onima koji su ugroženi u Ukrajini", kazala je Merkel.

Nemačka kancelarka je naglasila da kriza ne može biti rešena vojnim putem i dodala da su značajni koraci neophodni kako bi se "udahnuo život" mirovnom sporazumu, postignutom u Minsku u septembru prošle godine, koji je u više navrata kršen, prenele su agencije.

Iz Kremlja je najavljeno da će preliminarni rezultati tog rada biti izneti u nedelju, kada će telefonom razgovarati lideri "Normandijskog kvarteta" - Oland, Merkelova, Putin i Porošenko.

Oland: Ako ne uspe inicijativa sledi rat

[caption id="attachment_4966812" align="alignnone" width="750"]

"Mislim da je to jedna od poslednjih šansi... Ukoliko ne uspemo da pronađemo trajno mirovno rešenje, znamo scenario veoma dobro: on ima ime, zove se rat", rekao je Oland tokom posete jugu Francuske, a preneo AFP.

On je u izjavi za francuske medije otkrio detalje tog plana.

Lavrov optimista

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da je velika šansa da moskovski mirovni razgovori donesu rešenje konflikta u Ukrajini, prenosi ruska agencija Tass.

[caption id="attachment_4936392" align="alignnone" width="750"]

U svakoj fazi ukrajinske krize Vašington je preduzimao korake koji su "samo promovisali dalje pogoršanje situacije", naveo je Lavrov.

On je ocenio da je struktura evropske bezbednosti potkopana akcijama SAD i njenih saveznika. "Evropska bezbednost, zasnovana na principima Povelje UN i Helsinške deklaracije, dugo je sabotirana akcijama SAD i njenih saveznika", rekao je šef ruske diplomatije.

Dodao je da SAD i Evropa treba da odgovore na pitanje da li će održavati evropsku bezbednost sa Rusijom ili bez nje.

Bajden: SAD će pomoći Ukrajini

[caption id="attachment_4982817" align="alignnone" width="750"]

Američki potpredsednik Džozef Bajden je na konferenciji u Minhenu optužio Rusiji da ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a ruskog predsednika Vladimira Putina da ne poštuje obećanja i ima direktan uticaj na istočnu Ukrajinu, prenose nemački mediji danas.

Optužujući Putina da zbog njega svet izgleda drugačije nego 2012. godine, Bajden je najavio da će Amerika, premda nije za vojno rešenje, ipak i dalje pomagati Ukrajinu, kako bi se sama branila.

On je, takođe, najavio da će budući sporazumi sa Rusijom zavisiti od dela te zemlje. ''Ne reči, već dela'', zahtevao je Bajden, naglasivši, pri tom, da američki cilj nije da se ruska privreda oslabi i dovede do sloma.

Porošenko za hitnu obustavu vatre

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je naglasio pravo svoje zemlje na samoodbranu i zahtevao hitnu obustavu vatre.

[caption id="attachment_4951377" align="alignnone" width="750"]

Porošenko je, kako prenose nemački mediji, upozorio da ne može biti prelaznih rešenja za ukrajinsku krizu i naglasio evropsku orijentaciju svoje zemlje.

On je istakao da veliki deo naroda u Ukrajni zagovara put u pravcu Evrope i da se tu ništa ne može promeniti, a u jednoj diskusiji, kako prenose mediji, rekao da Sporazum iz Minska nije ''jelovnik'' sa koga čovek može da izbaci one stvari, koje ne voli.

NATO za slanje oružja u Ukrajinu

Komandant NATO trupa u Evropi Filip Bridlav (Philip Breedlove) danas je pružio podršku slanju oružja u Ukrajinu, kako bi se pomoglo pronalaženju rešenja za sukob na istoku te zemlje.

"Poslednje rešenje na istoku Ukrajine biće političko i diplomatsko", rekao je Bridel na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti.

On je kazao da ipak ne bi trebalo isključiti mogućnost vojnog rešenja krize na istoku Ukrajine, gde je u sukobima ukrajinske vojske i proruskih separatista stradalo oko 5.300 ljudi.

"Razgovoramo pre svega o oružju... Ukrajinci su bili jasni u svojim zahtevima, koje su uputili članicama NATO-a i drugim zemljama, zatraživši rešenje problema kada je reč o artiljeriji i komunikaciji", dodao je Bridel.