Klimatske promene koštaju SAD milijarde dolara godišnje

Ta federalna agencija je u izveštaju objavljenom u ponedeljak navela da je federalna vlada tokom poslednje decenije potrošila više od 350 milijardi dolara na programe pomoći posle prirodnih katastrofa i pokrivanje osiguranja useva i od poplava. U tu brojku nije uračunata cena tri velika ovogodišnja uragana i više požara, koji bi mogli biti među najskupljima u američkoj istoriji.

U izveštaju se predviđa da će troškovi u budućnosti samo rasti i potencijalno do 2050. preći 35 milijardi godišnje. Navodi se da federalna vlada te troškove ne planira efikasno, a finansijske rizike od troškova izazvanih klimom određuje kao "visoke".

"Federalna vlada nije strateški planirala rukovođenje klimatskim rizicima korišćenjem informacija o mogućim ekonomskim posledicama klimatskih promena da bi izdvojila značajne rizike i odredila prikladan odgovor. Korišćenjem tih informacija, federalna vlada bi napravila prvi korak ka ustanovljavanju vladinih prioriteta za rukovođenje tim rizicima", navodi se u izveštaju.

Istraživanje je rađeno na zahtev republikanske senatorke Suzan Kolins i demokratske senatorke Marije Kentvel.

Autori izveštaja su pregledali 30 vladinih i akademskih istraživanja o nacionalnim i regionalnim efektima klimatskih promena, a sa 28 eksperata je razgovarano o jakim i slabim tačkama tih istraživanja.

Prema navodima izveštaja, fiskalni efekti klimatskih promena će najverovatnije biti različiti u raznim delovima SAD.

Bela kuća i Agencija za zaštitu životne sredine, koje su dobile primerke izveštaja, nisu komentarisale.

Predsednik SAD Donald Tramp je više puta klimatske promene nazivao prevarom i povukao je SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, a ukinuo je i brojna ograničenja emisije štetnih gasova. Na mnoga odgovorna mesta je postavio ljude koji dovode u pitanje uticaj sagorevanja fosilnih goriva na globalno zagrevanje.