U Parizu se održava samit o klimatskim promenama na kojem svetski lideri raspravljaju o investicijama i finansiranju projekata u borbi protiv globalnog zagrevanja, prenosi agencija AP.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da bi mobilizacija protiv klimatskih promena trebalo da bude mnogo veća, kako bi se smanjila temperatura ispod dva stepena Celzijusa.

„Još smo daleko od cilja utvrđenog u međunarodnom sporazumu u Parizu, a to je da zadržimo temperaturu ispod dva stepena Celzijusa. Nećemo uspeti bez jače mobilizacije ali i promene u proizvodnji i razvoju“, rekao je Makron u intervjuu za pariski list Mond.

Prema njegovim rečima, sadašnje svetske obaveze ukazuju da je temperatura 3,5 stepeni Celzijusa.

Francuski predsednik je ocenio da je međunarodni sporazum o klimatskim promenama „postao krhkiji“ posle povlačenja SAD. On je uoči Samita u Parizu rekao da američki predsednik Donald Tramp odlukom o povlačenju, „snosi odgovornost“ prema istoriji izražavajući istovremeno nadu da će Tramp narednih meseci promeniti odluku.

Makron, koji će se obratiti učesnicima Samita „Jedna planeta“ tokom popodneva, rekao je da je neophodno održavanje diplomatskih sastanaka, više transparetnosti u radu i stalno podsećanje na borbu protiv globalnog zagrevanja.

„Zbog toga je sazvan današnji skup. Moj cilj je da uputim i poruku razočarenja, jer su se mnogi uspavali dok je poziv na mobilizaciju nešto konkretno. Od postizanja sporazuma u Parizu pre dve godine, mnoge akcije su započete a potom se od njih odustalo“, dodao je Makron.

Samit „Jedna planeta“ otvorio je premijer Fidžija Frank Bainimarama, koji je rekao da treba pojednostaviti nadgledanje tehnologije za praćenje klimatskih promena, dok je šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drian rekao da je cilj samita ulaganje dodatnih napora za smanjene emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

Skupu prisustvuje nekoliko desetina svetskih lidera, među kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na skupu su, između ostalih, predsednik Meksika Enrike Penja Nijeto, marokanski kralj Muhamed VI, kao i predsednici afričkih zemalja i ostrva koji su ugroženi klimatskim promenema. Na samitu su i predsednik Evropske komisije Žank-Klod Junker i generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

SAD će predstavljati zvaničnik ambasade u Parizu, pošto Tramp nije pozvan na skup.

Makron je pre samita rekao da to nije skup o donacijama, već da na njemu treba da se donesu konkretna rešenja s projektima na terenu.

Nekoliko stotina aktivista za zaštitu životne sredine okupilo se ispred zgrade u kojoj se održava skup.

Investitori žele da izvrše pritisak na firme zagađivače

Grupa od 200 velikih investitora odlučila je da izvrši pritisak na oko 100 kompanija koje se smatraju zagađivačima, kako bi se usvojile mere u borbi protiv globalnog zagrevanja, saopšteno je u Parizu na samitu o klimi.

Investitori, među kojima britanski bankarski gigant HSBC i američki fond CalPERS, zatražili su od preduzeća da „brzo reaguju i poboljšaju mere protiv klimatskih promena, smanje emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte i redovnije daju finansijske informacije o klimi“, navodi se u saopštenju pročitanom na samitu.

Na spisku kompanija zagađivača nalaze se velike naftne i gasne grupe, kao i kompanije Erbas, Ford, Folksvagen, a i grupe u oblasti rudarstva i industrije čelika.

Sektor energetike je odgovoran za jednu trećinu emisije štetnih gasova na planeti.

Investitori su obećali da će tokom pet godina pratiti rad tih preduzeća i da će ih „skinuti“ sa spiska zagađivača ako ulože dodatne napore i smanje zagađenje.

Investitori su u tu akciju protiv klimatskih promena uložli 26,3 milijarde dolara.

Svetska banka neće finansirati eksploataciju nafte posle 2019. godine

Svetska banka će prestati da finansira istraživanja i eksploataciju nafte i gasa posle 2019. godine, saopštila je ta institucija na samitu o klimi.

Svetska banka je navela da želi da se uskladi sa ciljevima međunarodnog sporazuma postignutim pre dve godine u Parizu.

Ta institucija između ostalog finansira projekte SAD, navodi se u saopštenju Svetske banke i dodaje da će izuzetak biti neke zemlje u razvoju koje imaju specifične potrebe pristupanju izvorima energije.