Posle niza potresnih i zastrašujućih izveštaja o sudbini afričkih izbeglica na putu ka Evropi, koji su često plen trgovaca ljudima ili su prepušteni užasnoj smrti u Sahari, ovom temom će se baviti i lideri EU na dvodnevnom samitu koji je danas počeo u Briselu. Razlike u stavovima o kvotama za prijem izbeglica ne ostavljaju mesta za kompromis.

Novi premijeri Poljske i Češke, Mateuš Moravjecki i Andrej Babiš, najavili su da neće odustati od politike svojih prethodnika u vezi sa prijemom migranata.

Zemlje članice Višegradske grupe, Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, i ovaj put su pre samita dogovorili zajednički stav protiv nametanja kvota za prijem izbeglica.

„Ima smisla investirati značajne sume novca za pomoć izbeglicama u regione odakle oni beže. Pomoć na terenu bila bi efikasnija“, rekao je Moravjecki.

Premijeri zemlja Višegradske grupe ponudili su 35 miliona evra Italiji kao podršku projetkima za pomoć migrantima u Libiji, što bi smanjilo migracije u Evropu.

Italijanski premijer, Paolo Đentiloni pozdravio je finansijsku pomoć, ali je rekao da ove zemlje, ipak, moraju da prime izbeglice.

Zagovornici kvota za prijem prete nadglasavanjem  

„To se neće dogoditi. Svaki pokušaj nametanja besmislenih kvota samo će produbiti podele“, smatra Babiš.

Umesto toga Babiš je zatražio da EU krene odlučnije u borbu protiv krijumčara. On je kazao da nova češka vlada nastoji da nagovori EK odustane od tužbe Češke, Poljske i Mađarske.

Briselska administracija ima međutim svoju viziju bezbednosti, u kojoj nema mesta ni za potresne slike iz Libije ni za stavove zemalja koje izbeglice ne žele na svom tlu.  

„Tačno 10 godina posle potpisivanja Lisabonskog ugovora mi smo pred ispunjenjem jedne od njegovih glavnih odredbi o saradnji na stalnoj odbrambenoj strukturi. Ministarska odluka od prošlog ponedeljka je istorijska jer će pretvoriti EU i globalni i pouzdani faktor svetske bezbednosti“, izjavila je Federika Mogerini. 

Pored rasprave o skandalu o zlostavljanju i ubijanju migranata u Libiji i uslovima Bregzita na dnevnom redu samita biće i politika proširenja Unije.

Uz brojne podele Strategija ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Uniju, jedna je od retkih gde se ne očekuju veće nesuglasice.