Žene sve više ohrabrene da uskoče u američku političku arenu

Širom SAD, pokret #MeToo i ženski marševi menjaju nacionalnu političku debatu i inspirišu rekordan broj žena da se kandiduje za političke položaje

Prošlogodišnji Marš žena ulio je energiju kandidatkinji za Kongres Elison Gelbrajt.

“I ja imam iskustvo, razumem sa čim se suočavaju obični ljudi”, objašnjava Gelbrajt.

Samo nekoliko nedelja kasnije, donela je odluku da se kandiduje protiv svog republikanskog kongresmena nakon što je odbacio njenu molbu da se bori za zdravstvene beneficije za žene.

“Rekao je – mislim da većini ljudi ne bi smetalo da žene plaćaju veće zdravstveno osiguranje. Pomislila sam – ženama smeta”, kaže ona.

Gelbrajt - samohrana majka, pripadnica generacije milenijalaca veštih na društvenim mrežama i žena sa desetogodišnjim iskustvom rada za vladu - kaže da je nije obeshrabrila činjenica da mora da se takmiči sa iskusnim političarem.

“Pomislila sam – šta ti ljudi mogu da ponude? Šta to oni rade, kakve su zaista njihove kvalifikacije”, priča Gelbrajt.

Analitičarka Dženifer Loles kaže da je to neobičan stav za žene u politici.

“Kada žene i muškarci imaju isti rezime i ista znanja i iskustvo koje očekujemo od većine kandidata, muškarci se pogledaju u ogledalo i kažu – 'Da, kvalifikovan sam da se kandidujem za pololžaj', dok se kod oko 20 odsto žena pojavi sumnja u sopstvene kvalitete”, ističe ona.

Kada je reč o globalnoj slici, SAD značajno zaostaju za čak 103 države po procentu žena na političkim položajima. Razlog je što u bolje kotiranim zemljama, kao što su Kuba, Meksiko ili Južna Afrika, postoje kvote ili pak jaki partijski sistemi koji biraju žene kandidate.

“U SAD postoji jedan preduzetnički sistem političkih kandidatura, što znači da ste prepušteni sami sebi. Zbog toga - žene koje vide manje drugih žena u politici, žene koje i dalje manje zarađuju od muškaraca i koje nemaju tako dobre političke veze zaključe da bi teško odnele pobedu ako se kanduju”, objašnjava Loles.

A kao što je pokazao talas nedavnih ostavki u Kongresu, žene koje preskoče te prepreke i pobede na izborima, suočene su sa nepogodnom atmosferom na Kapitol Hilu, upozorava Talsi Gabard, kongresmenka iz redova demokrata.

“Suviše dugo su seksualni predatori slobodno tumarali hodnicima Kongresa, kuće naroda, dok su žrtve seksualnog nasilja izolovane, zastrašivane i posramljene, navedene da ćute. Dosta je bilo”, poručuje Gabard.

Međutim, dijalog koji je počeo sa pokretom #MeToo ne pripada samo jednoj strani, kaže Dženiger Higins iz Ženskog komiteta za političku akciju – RightNOW.

“Nikad nisam vezivala pokret #MeToo za stranku. Mislim da on pripada našem polu”, navodi ona.

Dženifer Higins priznaje da je otpor prema predsedniku Trampu inspirisao mnoge žene demokrate da se kandiduju, ali kaže da Republikanska partija takođe dočekuje raširenih ruku žene koje rešavaju probleme i žele da dobiju šansu da poprave politiku Vašingtona.

“Naš prioritet je da stranka u Kongresu ima više žena koje će pričati o komplikovanim pitanjima kao što su imigracija, pokret #MeToo i to kako klima seksualnog uznemiravanja prožima Vašington”, objašnjava Higins.

To osećanje deli i Elison Gelgbrajt. “Ako je ikada bilo pravo vreme, to je sada”, smatra ona.

Promene u pristupu žena politici su nesumnjive – dva puta veći broj žena se kandidovao za Kongres 2018. u odnosu na 2016. Prema najnovijim podacima – više od 430 njih se kandidovalo ili se sprema da podnese kandidaturu.