Svet nauke odao je danas počast preminulom naučniku Stivenu Hokingu.

Švedska kraljevska akademija nauka, koja uručuje Nobelove nagrade saopštila je da je Hoking „bio veliki naučnik koji je dao značajne doprinose nauci“.

Portparol Švedske akademije Goran Hanson rekao je da je smrt 76-godišnjeg Hokinga „gubitak za svet nauke“, ali je u skladu s politikom Nobelovog komiteta odbio da komentariše da li je Hokingu trebalo dati nagradu, preneo je AP.

Čuveni teoretski fizičar koji je nadvladao tešku motoričku bolest umro je danas u 77. godini.

Naučnici u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) odali su počast Hokingu kao jednoj od najvećih „zvezda fizike“ i pozdravili uticaj njegovog rada, kao i njegovu borbu s bolešću.

Generalna direktorka CERN-a Fabiola Đianoti pozdravila je Hokingov „entuzijazam, vitalnost i strast za znanjem“ koje je pokazao tokom posete Velikom hadronskom sudaraču i drugim laboratorijama CERN-a.

„On je bio sjajan primer kako se hrabro suočiti s bolešću. On je bio ratnik“, navela je Đianoti u saopštenju.

Šef za teoretsku fiziku na CERN-u Đan Đudiče rekao je da je Hokingov rad imao „veliki uticaj“ na istraživanja te organizacije.

„On je inspirisao celu generaciju svojom sposobnošću da predstavi komplikovanu nauku na popularan način“, rekao je Đudiče.

Hoking je bio kosmolog, astronom, matematičar i autor brojnih knjiga uključujući i „Kratku istoriju vremena“ koja je prodata u više od deset miliona primeraka.

Rođen je 8. januara 1942. godine.

On je 1974. sa 32 godine postao jedan od najmlađih članova Kraljevskog društva, najprestižnije naučne institucije u Velikoj Britaniji.

Hoking je 1979. godine imenovan za profesora matematike na Univerzitetu Kembridž, zbog koga je napustio Oksford da bi studirao teorijsku astronomiju i kosmologiju.

„Revolucionarni genije“

Francuski naučnici odali su danas priznanje slavnom britanskom fizičaru Stivenu Hoking uz ocenu da je bio „revolucionarni genije“ koji je uticao na popularizaciju fizike.

Orelijen Baro (Aurelien Barrau) astrofizičar iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) izjavio je agenciji Beta da je Hoking bio „revolucionarni genije“ koji je iza sebe ostavio „ogroman rad“ i uticao na veće interesovanje javnosti prema fizici.

Baro je rekao da Hoking nije dobio Nobelovu nagradu za fiziku jer njegova teorija o isparavanju crnih rupa nije empirijski bila potvrdjena i dodao da treba imati na umu da je Hoking bio teoretičar koji nije sprovodio eksperimente.

On je dodao da je Hoking, pored toga što je bio „naučnik bez premca“, govorio i o društevnim temama a njegove izjave „uvek su imale prizvuk proročanstva“.

Francuski naučnik i poslanik Sedrik Vilani rekao je za radio Frans enfo (Info) da je Hoking posedovao „neumornu energiju i da se bavio naukom s puno ljubavi u želji da to podeli sa svima“.

Hoking jedan od najcenjenjih naučnika današnjice bio je kosmolog, astronom, matematičar i autor brojnih knjiga uključujući i „Kratku istoriju vremena“ koja je prodata u više od deset miliona primeraka.

Fizičar je bio godinama u invalidskim kolicima jer je bolovao od amiotrofne lateralne skleroze i govorio je uz pomoć računarskog sintisajzera.