Talas štrajkova javnih službi paralisao Francusku

Sindikati najavljuju da će tokom naredna tri meseca, po tri dana raditi, a po dva dana štrajkovati, ukoliko predsednik Emanuel Makron ne odustane od najavljenih reformi radnog prava, kojima se ukidaju neke privilegije zaposlenima u javnoj službi.

Na voz u Parizu čekalo se satima. Umesto standardnih osam, saobraćao je samo jedan. Štrajk je zagorčao život svima koji se u Francuskoj voze metroom, a to je više od 4,5 miliona ljudi.

Ukidanje povlastica predviđa najavljena reforma predsednika Makrona - liberalizacija tržišta rada posebno bi pogodila železnicu, koja je u minusu 45 milijardi evra. Reforma predviđa ukidanje automatske godišnje povišice, ukidanje zaštite od otkaza i ukidanje privilegovanog, deset godina kraćeg radnog staža. Govroka se i o privatizaciji francuskih železnica, što Vlada negira.

"Otvoreni smo za dijalog sa sindikatima. Sindikati moraju da shvate da moramo da razgovaramo. Razumem da se radnici železnice plaše - želim da im poručim da ti strahovi nisu opravdani", rekla je ministarka saobaćaja Elizabet Borne.

Strahove radnika železnice dele i drugi - 5 do 10 godina kraći radni staž traže i radnici u odvozu otpada, a posebna briga za Makrona je elektroprivreda - zabrinuti zbog moguće privatizacije, najavljuju da će u u delovima Franuske u talasima isključivati struju. Radnici u avio-industriji imaju samo jedan zahtev - za 6 odsto veće plate. Zbog toga su otkazali četvrtinu standardnih letova.

Veliki test za Emanuela Makrona, koji je nepopularne reforme radnog prava najavio još prošle jeseni - francuski mediji talas štrajkova porede sa onim 1995, kada je tada mladi premijer Alan Žipe pokušao da reformiše železnice. Višenedeljni štrajkovi naterali su vladu da popusti, a za Žipea je to bio poitički kraj.

Pitanje je na koga će se ovoga puta građani prvo naljutiti - na štrajkače ili na Vladu.