Island je povukao kandidaturu za Evropsku uniju, dve godine nakon što je na vlast došla evroskeptična vlada desnog centra koja je obećala da će završiti proceduru pokrenutu 2009.

Levičarska vlada je predala kandidaturu u vreme teške finansijske krize koja je uzdrmala poverenje građana u svoje institucije i podstakla želju da se pridruži evrozoni s obzirom na pad vrednosti krune.

Jedno pitanje je još uvijek nerešeno: kako ispuniti jaz između Brisela i Rejkjavika u vezi sa ribolovnim kvotama, jer je ribolov stub islandske ekonomije. Ovom pitanju se nije nikada pristupilo za vreme pregovora između juna 2011. i januara 2013.

Čim je došla na vlast u aprilu 2013. godine, stranka desnog centra je prekinula pregovore.

Stranka progresa (centristička i agrarna) premijera Sigmundura Davida Gunlaugsona je protiv Evropske unije dok je Stranka nezavisnosti (konzervativna, bliska poslovnim sredinama), više podeljena, pokušala da nametne ideju o referendumu, do kojeg neće doći.

Island želi da zadrži „bliske odnose i saradnju“ s Evropskom unijom, s kojom je povezan preko Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu i Šengenske konvencije koja omogućava slobodno kretanje ljudi.