Grčka čistačica Dimitra Ciantaki, osuđena na 10 godina zatvora zato što je falsifikovala diplomu osnovne škole da bi dobila posao u državnoj službi, oslobođena je danas pošto je sud naložio privremeno puštanje iz samilosti.

Presuda 53-godišnjoj čistačici vrtića kritikovana je u Grčkoj kao neopravdano stroga, zbog čega je tužilac Vrhovnog suda pokrenuo istragu o osnovanosti presude.

Njen advokat Jorgos Sinelis rekao je da će odlukom suda u Larisi ona moći da bude na slobodi do donošenja odluke Vrhovnog suda posle žalbe na presudu.

Sinelis je izrazio uverenje da će Vrhovni sud prihvatiti žalbu.

Ciantaki je rekla da je tronedeljni boravak u zatvoru bio šok za nju.

„Trebaće mi neko vreme da se oporavim“, rekla je ona za televiziju Skai.

Ciantaki je napustila školu posle završetka petog razreda. Zaposlila se u javnoj službi 1997. godine, pošto je priložila falsifikovani dokument da je završila šesti razred, što je minimalni nivo obrazovanja neophodan za posao čistačice u državnoj ustanovi.

„Ona je bila čistačica. Prema tome, da li je završila peti ili šesti razred nema nikakve veze s time da li je radila svoj posao“, rekao je Sinelis.

Ciantaki je prvo bila osuđena na 15 godina zatvora, što je smanjeno na 10 godina.

Ona je za televiziju Skai rekla da je falsifikovala diplomu zato što je bila nezaposlena, a da joj je posao bio potreban da spreči socijalnu službu da joj oduzme dvoje dece. Kaže i da je sama bila u sirotištu.

„Znam kako je u sirotištu i nisam želela da moja deca prođu kroz ono kroz šta sam ja prošla. Bilo nas je devetoro braće i sestara i moji roditelji nisu mogli da nas odgajaju“, rekla je ona.

Ciantaki je rekla da je 20 godina radila kao čistačica u opštini i da je otpuštena pošto je otkrivena falsifikovana diploma. Dodala je da je u međuvremenu završila šesti razred.

Presudu je kritikovala i vladajuća levičarska stranka Siriza.

Grupa za prava zatvorenika navela je da je kazna zatvora bila „pravno i moralno neosnovana“.

Ta presuda „ističe trajne probleme grčkog sistema dodeljivanja takozvane pravde“, koji hiljade socijalno ranjivih ljudi dovodi u zatvor preteranim kaznama, navela je Inicijativa za prava zatvorenika.