Otašević o "žutim prslucima": Protest koji nije viđen do sada

Govoreći o protestima "žutih prsluka" u Francuskoj, kolumnistkinja Ana Otašević je rekla da jesu iznenađenje, jer njihova silina nije mogla da se predvidi.

"Ali, nezadovoljstvo traje dugo, nešto slično je moglo da se očekuje. Čitava elita je zatečena, razlozi su duboki, čak nisu ni povezani sa ovom pričom o socijalnim razlikama koje su se produbile. Još je Miteran govorio da se Francuska deli na dva dela", rekla je Otašević.

Francuski novinar Loran Ruj smatra da je zanimljivo da se ovo ne tretira kao klasičan protest, koji u Francuskoj, kako kaže, uglavnom organizuju ili grupe građana, ili sindikalci.

"Ovo je krenulo sponatno, to je bunt, revolt ljudi na akcize na gorivo koji je došao jako kratko posle dodatnog ograničenja brzine na putevima. Uglavnom Francuzi koji moraju da koriste automobil svaki dan, dva puta su se osetili poniženo", kaže on.

Dodaje da cena goriva u Francuskoj raste non-stop. Kaže da su ovi protesti potpuno neorganizovani i potpuno spontani.

"U tome je suština velike razlike, koja će otežati pronalazak rešenja na tom protestu", smatra Ruj.

Otašević: Nije samo Makron izvor ove situacije, nezadovoljstvo akumulirano

Otašević kaže da je od prvog trenutka, kada ih niko nije slušao u vlasti, kada se vlast ponašala kao i inače, arogantno i sa dozom nipodaštavanja, misleći da će se to brzo završiti, buna rasla i zahtevi su se povećavali.

"Obuhvataju širok dijapazon, razne grupe su tu - studenti, ljudi iz predgrađa, koji su izbačeni iz velikih gradova procesom koji se odvijao dugo i koji ih je potpuno marginalizovao, kao i ljudi iz ostatka Francuske. Protest koji nije viđen do sada, teško je naći poređenje", kaže ona.

Dodaje da su zahtevi različiti, ali jedan od ključnih zahteva je "da nas slušate, poštujete i da ne pravite od nas sirotinju i raju, da shvatite da su naši zahtevi tu, da nećemo odustati od njih".

Ruj kaže da je povećanje cene goriva trebalo da bude porez za ekologiju.

"Taj porez niko od njih ne negira. Oni su uslovno rečeno jedini koji bi platili. Porez velike firme ne plaćaju, bez obzira što zagađuju životnu sredinu, a ljudi koji se voze svaki dan, a imaju mali budžet moraju da plate. Makron je ukinuo porez na bogatstvo, taj porez je trebalo da dobije kompenzaciju u budžetu. što će biti novi porez na gorivo. Makron nema samo imidž predsednika bogataša, to je realnost", kaže Ruj.

Govoreći o njegovom dolasku na vlast, Ruj kaže da je 20 miliona ljudi glasalo protiv Marin Le Pen, a ne za Makrona.

"Odbojnost protiv ekstremne desnice u Francuskoj je jaka. Neki ljudi su se nadali da će on doneti neku promenu, međutim, vidimo da on vodi jednu klasičnu desničarsku politiku u ekonomskom smislu", kaže Ruj.

On dodaje da Makron jeste arogantan čovek, kao i da je nekoliko primera koji govore tome u prilog bilo na vestima u Francuskoj.

"Kad je jedan đak prišao, srećan što vidi predsednika, nazvao ga je Manu, što je tipičan nadimak za Emanuel, on mu je rekao da ga ne zove tako i taj đak je dobijao uvredljive tvitove i poruke. To je jedan primer koji mene užasava", kaže Ruj.

Ana Otašević dodaje da nije samo Makron izvor ove situacije, već da je to akumulirano nezadovoljstvo.

"To je za Francusku karakteristično, to je jedna duga tradicija ljudi koji su u jednom periodu bili poniženi, ali u tradiciji nose ideju da mogu da promene stvari, da vlast tu nije da bi je oni slušali, nego su ti oni koji mogu da je nateraju. I vidimo da su doveli Makrona u potpunu paniku, da je sada u situaciji da moli sve društvene aktere da smire situaciju", kaže Otašević.

Ona dodaje da ovo što se sada dešava iskače iz bilo kakvih normi. 

"Ako shvatimo koji su koreni ovoga, shvatićemo da se to ne tiče samo Francuske", kaže ona.

Ruj: "Žuti prsluci" nemaju zvaničnog predstavnika, jer je u pitanju bunt

Ruj smatra da je zanimljivo to što su ekstremne političke stranke pokušale ovih nedelja da nekako utiču na protest i što u tome nisu uspele.

"Čak je bio i argument koji je ministar policije imao na početku kako iza tog protesta stoji ekstremna desnica, što se pokazalo da nije slučaj. Treba da budemo oprezni kada dolazimo do politizacije tog protesta", kaže on.

Ističe da "žuti prsluci" nemaju zvaničnog predstavnika, nemaju lidera, jer je u pitanju bunt.

"To je jedan horizontalni pokret, bez hijerarhije, u tome je njegova snaga. Nije ni ekstremno desni, ni ekstremno levi, što ne znači da je apolitičan, on je političan, ali postoji razgraničenje između aktuelnih politika i novih snaga", kaže Ana Otašević.

Ona kaže da je sila koja dolazi nešto sasvim novo, da ni analitičari ne znaju kako da je do kraja definišu.

"Vidimo da potpuno menja političku sliku u Francuskoj. Makron je sada na 18 odsto, to je skoro kao Oland, a Oland je bio najnepopularniji predsednik", kaže ona.

Ističe da je on imao snažnu evropsku ambiciju da preuzme ulogu vođe u EU. 

"Sada ga vidimo oborenog na pod, u situaciji iz koje ne zna kako da se izvuče. Ovo je ozbiljna situacija, ozbiljna kriza", kaže Otašević.

Ruj kaže da je činjenica da je cela francuska moderna istorija bazirana na jednom velikom buntu - francuskoj revoluciji.

"Nije cilj da se tera lider da promeni stav, nego da se lideri smaknu. Francuski državljanin vidi svoju istoriju kao nešto gde je u nekoliko trenutaka narod imao svoju reč i naterao vladare da ga poslušaju", kaže on.

Otašević se nije složila sa povlačenjem paralela sa francuskom revolucijom.

"Ideja francuske buržoaske revolucije je važna za naš kontinent i za mnoge tokove koji su oblikovali istoriju, mislim da nema potreebe da se trudimo da napravimo te paralele", kaže ona.

Ruj je odgovorio da oni sami prave paralele - pevaju Marseljezu, što se, kako kaže, retko dešava na protestima.

"Po uzoru na to su napisali zahteve, koriste tu narodnu priču i narodni roman da bi nekako dali jačinu svom protestu i to je možda jedan od razloga što uživaju toliku podršku među stanovništvom. Niko se ne buni, iako ne mogu da sipaju gorivo, da idu u nabavku, jer postoji osećaj da smo možda na nekom preokretu", kaže Ruj.

Otašević kaže da je važna ideja "da svaki pojedinac može da kaže šta misli i šta oseća".

Ruj kaže da su protesti počeli da se izlivaju i van Francuske, te da će uspeh pokreta "žuti prsluci" odlučiti o budučnosti tih protesta.

"Ukoliko budu uspešni, žuti prsluk će biti simbol širom sveta. Ekstremna desnica je počela protest protiv migranata, koji nema veze sa onim što Francuzi traže i kako su oni protestovali -  sa žutim prslucima. Boško Obradović je u Skupštini nosio žuti prsluk", kaže Ruj i dodaje da će biti zanimljivo videti da li će neko u subotu na protestu u Beogradu nositi žuti prsluk.

On kaže da se paralela sa protestima u junu u Srbiji može povući, pogotovo što je okidač bio isti.