Venecuelanski opozicioni lider Huan Gvaido negirao je upozorenja predsednika Nikolasa Madura da politička kriza u toj zemlji može da preraste u građanski rat.
Gvaido je sebe proglasio privremenim predsednikom, zadobivši podršku glavnih svetskih sila, uključujući veliki deo EU, SAD, Brazil i Australiju.
Maduro je upravo „ludilo“ SAD i njenih saveznika u intervjuu koji je dao u nedelju jednoj španskoj televiziji označio kao moguće podstrekače eventualnog rata.
„Sve zavisi od nivoa ludila i agresivnosti severnog carstva (SAD) i njenih zapadnih saveznika. Ne želimo da iko interveniše u našim unutrašnjim pitanjima… i spremamo se da branimo svoju zemlju“, rekao je Maduro.
Gvaido je u ponedeljak to odbacio kao izmišljotinu svog političkog rivala. On je, takođe, optužio Madurovu vladu da pokušava da prebaci 1,2 milijardi dolara javnih sredstava u Urugvaj, ali za to nije ponudio nikakve dokaze.
Pročitajte još:
Maduro se posebno osetio pod pritiskom kada je 17 zemalja, članica EU, u ponedeljak saopštilo da priznaje Gvaida kao privremenog predsednika Venecuele. To je usledilo pošto je istekao rok koji su Britanija, Francuska, Nemačka, Španija i još desetak zemalja EU dale Maduru da sazove nove izbore.
Neke zemlje, poput Grčke i Irske pozvale su na nove izbore u Venecueli, ali nisu priznale Gvaida za privremenog predsednika te zemlje. Italija je blokirala usvajanje zajedničke deklaracije EU o Venecueli u kojoj se priznaje legitimnost Gvaida da organizuje nove predsedničke izbore, dok su iz regiona Zapadnog Balkana Gvaida kao predsednika priznale Hrvatska i Makedonija.
Na strani Madura su Rusija, Kina i Bolivija. koje su optužile zemlje EU da se mešaju u venecuelanska pitanja i pokušavaju da „legitimizuju uzurpiranu vlast“. On, takođe, ima podršku vojske Venecuele.
Gvaido, koji pokušava da organizuje da humanitarna pomoć dođe do mnogih ugroženih u zemlji, rekao je u ponedeljak da će se vojska suočiti sa „ključnim izborom“ kada pomoć stigne na granice.
Njegovi predstavnici bi trebalo da budu domaćini hitnih razgovora o distribuciji humanitarne pomoći na konferenciji koja će biti održana 14. februara u Vašingtonu, prenosi Frans pres.
Maduro je zabranio da humanitarna pomoć uđe u zemlju, navodeći da je to uvod u vojnu intervenciju.
Nikolas Maduro je prošlog meseca položio zakletvu za drugi predsednički mandat, posle spornih izbora, na kojima mnogi opozicioni lideri nisu učestvovali jer su ili bili u zatvoru ili su ih bojkotovali.
Kao odgovor na to Gvaido, koji je predsednik venecuelanske skupštine, rekao je da mu Ustav dozvoljava da privremeno preuzme vlast, u slučaju da predsednik bude proglašen nelegitimnim.
Maduro je na vlast u Venecueli došao 2013, posle smrti dugogodišnjeg predsednika Uga Čavesa. Javnost Venecuele Madura optužuje za kršenja ljudskih prava i zbog lošeg vođenja ekonomije.
U toj zemlji su ozbiljne nestašice osnovnih potrepština, kao što su lekovi i hrana, a inflacija je dostigla ogromne razmere, te su se prošle godine cene udvostručivale na svakih 19 dana u proseku.
Mnogi ljudi su u međuvremenu napustili Venecuelu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, tri miliona Veneceluanaca emigriralo je od 2014. godine, kada je počela ozbiljna ekonomska kriza.
