Šta Britanci danas misle o Bregzitu

Takođe, parlamentarci su sinoć, posle duge rasprave, izglasali preuzimanje kontrole nad procesom Bregzita, usvojivši amandman koji je predložio konzervativac Oliver Letvin, koga je posle referenduma o izlasku iz EU, premijerka Tereza Mej postavila na čelo tima zaduženog za pitanja Bregzita.  

Prema tom amandmanu Parlament više nije vezan opcijama koje na glasanje stavlja premijerka, nego sada poslanici stavljaju svoje predloge na dnevni red i glasaju o tome. Poslanici će u sredu glasati o nekoliko opcija Bregzita, kako bi dali šansu parlamentu da se usaglasi sa Briselom oko načina izlaska iz EU.  

Bregzit je usvojen s malom prednošću (51,9 odsto "za" naspram 48,1 odsto protiv), a ono što trenutno mnoge zanima je kakav je danas stav britanskih birača po tom pitanju, odnosno da li je i dalje "tesna razlika" između dva tabora.  

Prema vodećem britanskom institutu za društvena istraživanja NatCen Social Research, glasači, i to ne samo oni koji su glasali za izlazak iz EU, postali su mnogo kritičniji prema tome kako je britanska vlada vodila pregovore o Bregzitu.  

Čak 80 odsto onih koji su glasali za izlazak iz Unije smatra da je vlada veoma loše vodila pregovore sa Briselom, dok to misli 85 odsto birača koji su želeli da Britanija ostane u EU.  

Ispostavlja se da su glasači koji su bili za Bregzit sada podjednako kritični prema britanskoj vladi kao što su i prema EU, odnosno 79 odsto njih smatra da je i EU loše vodila pregovore o izlasku Britanije iz Unije.  

U međuvremenu, što pregovori duže traju, to su i jedni i drugi birači pesimističniji po pitanju toga koliko će dobar sporazum Britanija ispregovarati. Trenutno, više od 63 odsto Britanaca smatra da će njihova zemlja završiti sa lošim sporazumom, dok je prošlog leta to smatralo 57 odsto, a pre dve godine 37 odsto.  

No, da li ova negativna reakcija na sporazum znači da su se birači predomislili u odnosu na prvobitni stav o izlasku iz EU? Već neko vreme, istraživanja pokazuju da bi na eventualnom novom referendumu neznatno više ljudi glasalo za ostanak u Uniji, nego za izlazak iz iste.  

Pošto se isključe neopredeljeni, 54 odsto Britanaca je za ostanak u EU, dok je 46 odsto za izlazak. BBC ocenjuje da rezultati ovih istraživanja zapravo ne osiguravaju da bi ishod novog referenduma bio drugačiji od onog održanog 23. juna 2016.  

Istovremeno, ni pristalice Bregzita, ne mogu da tvrde sa ubeđenjem da bi sve ostalo kao što je bilo pre dve godine.

Imajući sve navedeno u vidu, pitanje je da li Britanci žele novi referendum. BBC smatra da to zavisi od toga na koji način im se to pitanje postavi.  

Neke ankete (sprovedene od 22. novembra 2018. do 23. marta 2019) ideju novog referenduma predstavljaju kao "narodno glasanje" ili "javno glasanje", bez jasnog isticanja opcije ostanka u EU.  

Ako bi pitanje tako bilo postavljeno, u tom slučaju bi pristalica novog referenduma bilo za 12 odsto više nego protivnika. Ukoliko bi ostanak u EU bila opcija na glasačkom listiću, onda bi rezultat bio sasvim drugačiji: 48 odsto bi bilo protiv, dok bi 39 odsto bilo za novi referendum.  

Ali, ono što je možda važnije je da su birači koji su za ostanak u EU zagrejaniji za ideju novog refernduma od onih koji su za izlazak.  

To sve sugeriše da predlog za novo glasanje još ne bi bio način da se izađe iz ćorsokaka u koji su pregovori zapali, što žele obe strane u debati o Bregzitu.  

I jedni i drugi glasači se slažu da nisu zadovoljni sporazumom Tereze Mej, ali to ne znači da se slažu o onome što treba da mu bude alternativa, ocenjuje BBC.