Osamnaest godina posle terorističkih napada na Sjedinjene Države, vojna potrošnja u svetu je na rekordno visokom nivou, pokazuju podaci Međunarodnog istraživačkog instituta za mir, sa sedištem u Stokholmu. Koji su razlozi porasta globalnih vojnih troškova?

Vojna potrošnja dostiže nove rekorde – samo prošle godine izdvojeno je bilion i 800 milijardi dolara.

„To treba smatrati upozorenjem – ne kao nešto što će možda dovesti do rata, već kao nešto što bi trebalo pomno pratiti“, kaže Peter Vezeman sa Međunarodnog istraživačkog instituta za mir.

Vojni troškovi su 1998. godine bili najniži u periodu posle Hladnog rata. A zatim su se dogodili teroristički napadi 11. septembra. Usledili su i ratovi protiv terorizma u Avganistanu i Iraku, zbog kojih su Sjedinjene Države i njihovi saveznici počeli da izdvajaju mnogo više za vojsku, dok Obamina administracija nije smanjila vojni budžet. Danas, vojna potrošanja ponovo raste – zahvaljujući Rusiji i Kini.

„Imamo dve revizionističke sile koje bi volele da dostignu određen nivo. Ne želimo da se to dogodi, ne samo zbog američkih interesa, već i zbog naših partnera i saveznika“, kaže Klark Kuper, pomoćnik državnog sekretara za političko-vojna pitanja.

Trećina globalne vojne potrošnje otpada na Sjedinjene Države, koje imaju 11 nosača aviona, moćni nuklearni arsenal, nove elitne borbene avione i oko 2,1 milion vojnika. Eksperti su saglasni da je američka vojska i dalje dominantna.

„Ponekad postoji tendencija da se Rusija i Kina predstave snažnijima nego što jesu. U tim zemljama postoje slabosti koje možemo da iskoristimo u konfliktu, ali i oblasti u kojima su napredniji od nas“, navodi Bredli Boumen iz Fondacije za odbranu demokratije.

Kina je trenutno druga u svetu po vojnim troškovima – koji su 1990. godine činili samo dva odsto svetskog vojnog budžeta, da bi sada porasli na 14 procenata.

„Naši saveznici i partneri ne bi trebalo da sumnjaju u to da je Kina preduzela sveobuhvatne napore da modernizuje vojsku da bi mogla da nas obuzda i porazi u nekom budućem konfliktu“, dodao je Boumen.

Kina je u prošloj deceniji izgradila dva nosača aviona, dok trenutno gradi i treći. Ima svoje elitne borbene avione i više od dva i po miliona vojnika. Ulaže i u nove tehnologije kao što su hipersonični projektili – pet puta brži od zvuka.

„Susedi Kine će to smatrati pretnjom, zbog čega će onda i reagovati“, kaže Peter Vezeman sa Međunarodnog istraživačkog instituta za mir.

Indija je, na primer, povećala vojni budžet za više od 11 milijardi dolara za samo tri godine – i sada je na četvrtom mestu. Iako Rusija od prošle godine više nije među prvih pet zemalja po vojnoj potrošnji, i dalje je u centru pažnje NATO-a, zbog invazije na Gruziju 2008. godine i aneksije Krima 2014. Članice Alijanse, njih 29, izdvojile su 963 milijarde dolara, što je 53 odsto svjetske vojne potrošnje u 2018. godini. Ta cifra će se verovatno povećati, s ozbirom na to da Sjedinjene Države vrše pritisak na saveznike da za odbranu izdvajaju dva odsto bruto društvenog proizvoda.

„Ne možemo da popustimo tim zemljama. Ne možete jednostavno da kažete da će tih dva odsto biti uloženo u tehnologiju ili infrastukturu. Ne mogu da se putevima suprotstavim ruskoj brigadi. Potrebni su nam stvarni kapaciteti“, navodi Mark Esper, američki sekretar za odbranu.

Dok se zemlje pripremaju za najgora moguća scenarija, svetske sile svjesne su da bi njihov potencijalni sukob mogao da bude katastrofalan.