Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Namera Turske da iz pograničnog pojasa na severoistoku Sirije protera Kurde može se smatrati jednim vidom etničkog čišćenja, makar ono bilo i ograničeno, ocenili su u Danu uživo Slađana Zdravković iz Instituta za evropske studije i istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Vlada Stanković.
Posle jučerašnje posete državnog sekretara SAD, Majka Pompea i potpredsednika Majka Pensa Ankari, Turska je navodno pristala da privremeno obustavi svoju vojnu operaciju u Siriji. Šef turske diplomatije Mevlut Čavušloglu, s druge strane, poručuje da nije reč o prekidu vatre jer, kaže, takav dogovor mogu da postignu samo dve legitimne strane u sukobu.
Stanković kaže da je Tramp dao zeleno svetlo Erdoganu da krene u ofanzivu, bez saradnika za nacionalnu bezbednost, a s druge strane Erdogan je odavno insistirao da se taj deo demilitarizije, pacifikuje i očisti, i nakon dozvole Trampa oni su počeli taj proces.
"Tek su reakcije iz same Republikanske stranke u SAD naterale su Trampa da zapreti sankcijama Turskoj… nakon čega je sklopljeno petodnevno primirje kojim su sve strane naizgled zadovoljne ili podjednako nezadovoljne. To primirje treba da omogući povlačenje kurdskih vojnika iz tog pojasa od 32 km, kako bi se sprecile ljudske žrtve i kako bi se sprečilo da se one prikazuju na velikim svetskim mrežama, što bi uticalo na javno mnjenje", smatra Stanković.
Ipak njihovo mirno povlačenje je pod znakom pitanja, zaključio je.
Kurdi su jedan od najmnogoljudnijih naroda bez svoje države, ima ih u milionskim ciframa - u Turskoj oko 14 miliona, Iraku osam, Iranu oko pet, u Siriji najmanje 1,5 miliona. Ono što im je zajedničko jeste ideja, višegodišnji san o stvaranju velikog Kurdistana, međunarodno priznate države, kaže Zdravković.
"Ankari su Kurdi trn u oku jer su protagonisti stvaranja svoje autonomne oblasti, da ta ideja može biti sprovedena jeste trn u oku Ankare jer bi to ugrozilo teritorijalni integritet Turske, ona ne želi jačanje Kurda. Ankari smeta i da se turski Kurdi povežu sa onima iz Iraka i na teritoriji Sirije. Stvaranje tampon zone, ono je što Erdogan sad pokušava - tu neće biti Kurda, ali ni turskog stanovništva, već arapskog, tj izbeglica koje se trenutno nalaze u kampovima u Turskoj", kaže ona.
To svakako jeste neki vid etničkog čišćenja, ali SB UN bi sam trebalo da donese odluku koja bi predupredila humanitarnu krizu.
"To jeste jedan vid etničkog čišćenja, makar bilo i ograničeno", slaže se Stanković.
Jedan od problema Turske je što ne priznaje pravo na nacionalnost, ne postoji status manjina, već su svi Turci, dodaje on.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare