OECD: Koronavirus najveća pretnja svetskoj ekonomiji od 2008.

Na početku izveštaja se ističe da je korona virus "već doneo veliku ljudsku patnju i ekonomske probleme" i da je u pitanje dovedena perspektiva pruvrednog rasta.

Izveštaj, napisan na 18 strana, zasniva se na danas već donekle zastarelim podacima s obzirom na brzinu širenja korona virusa, što znači da bi s najsvežijim podacima mogao biti još alarmantniji, navodi se.

"Restrikcije kretanja ljudi, robe i usluga, kao i mere karantena poput zatvaranja afbrika su oštro smanjili proizvodnju i domaću potražnju u Kini", navodi OECD i dodaje kako sve to sve više negativno utiče na ostatak svetske ekonomije.

Predviđa se da će globalni BDP rasti u 2020. godini za samo 2,4 odsto, što je manje od 2,9 odsto iz pošle godine, što OECD ocenjuje kao "ionako slab rast" i da je u prvom kvartalu ove godine zbog korona virusa moguć i negativni rast.

"Opadanje kineske produktivnosti se već oseti u poslovima širom sveta", navodi se u izveštaju, što "nije iznenađenje s obzirom na ulogu Kine u globalnim lancima snabdevanja", naročito kada je reč o sektorima informatike, farmacije, elektronike i transportne opreme.

Ako u Kini brzo ne dođe do nastavka proizvodnje, rezultat će biti "slabost u proizvodnim sektorima mnogih zemalja".

"Dugotrajnija i intenzivnija epidemija korona virusa koja bi se proširila po azijsko-pacifičkom području, Evropi i Sjvevernoj Americi će značajno oslabiti perspektivu rasta. U tom slučaju će globalni rast pasti na 1,5 odsto, prepoloviće se u odnosu na predviđanja pre pojave korona virusa", stoji u izveštaju.

OECD poziva svetske vlade da "deluju brzo" u zaustavljanju širenja korona virusa.

"Vlade treba da obezbede efikasne i dobro podržane javno-zdravstvene mere za sprečavanja zaraze i širenja, implementirati ciljane politike osnaživanja javnog zdravstva i radnika, kao i zaštititi prihode ranjivih socijalnih grupa i biznisa tokom širenja virusa", navodi OECD i preporučuje povećanje budžeta za javno zdravstvo.

OECD preporučuje da se sprovodi monetarna politika koja treba da podrži privredu i da se, što je vrlo važno, zadrže niske kamate. Nadalje, preporučuju se javne investicije kako bi se pokrenuo privredni rast.

Ističe se da je ključno sačuvati radna mesta, na primer pomoću uvođenja privremenog skraćenog radnog vremena, kao i da vlade treba da budu spremne na jednokratnu finansijsku pomoć domaćinstvima.

Važno je osigurati i likvidnost malih i srednjih firmi i izbeći bankrot inače solventnih firmi koje su na udaru mera za zaustavljanje širenja koronavirusa.

U slučaju najgoreg scenarija OECD poziva na blisku globalnu saradnju.

OECD predviđa dva scenarija razvoja događaja.

Optimističniji scenario predviđa da bi Kina ove godine mogla doživeti oštar privredni pad koji bi direktno uticao i na Japan, Koreju i Australiju, nakon čega bi usledio postupni oporavak. U tom scenariju rast kineskog BDP bi u 2020. pao ispod pet odsto - prošle godine je iznosio 6,1 odsto - pa bi u 2021. opet narastao na 6,4 odsto.

Druga opcija je domino efekat u kojem bi ceo svet osetio značajan privredni pad, posle čega bi sledio spori oporavak. U ovom drugom scenariju korona virusom bi bile zahvaćene zemlje koje proizvode 70 odsto svetskog BDP.