Neizvesna izborna trka u Britaniji

Da li će Velika Britanija raspisati referendum o izlasku iz Evropske unije? Da li će povećati socijalna prava? Da li će smanjiti broj migranata? Odgovore na ova pitanja daće birači na sutrašnjim izborima, ako političari ispune bar deo predizborinh obećanja.

Dan uoči parlamentarnih izbora u Britaniji, raste neizvesnost: vladajući konzervativci imaju samo jedan odsto više glasova od opozicionih laburista. Izvesno je samo da Nezavisna partija Velike Britanije Najdžela Faradža, koja se zalaže za izlazak iz Evropske unije, neće prirediti iznenađenje i osvojiti više glasova od tradicionalnih partija.

Ankete nagoveštavaju "mrtvu trku" između dveju najvećih partija, vladajućih konzervativaca i opozicionih laburista Eda Milibanda, ali pokazuju i da nijedna stranka neće osvojiti apsolutnu većinu. Konzervativce podržava 33 odsto glasača, a laburisti mogu da računaju na 32 odsto biračkog tela.

Liberalne demokrate, partneri u vladajućoj koaliciji, imaju podršku osam odsto Britanaca, a evroskeptična Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva 14 odsto glasova, dok je stranka Zelenih na šest odsto.

Kameron je još jednom obećao Britancima da će zadržati zemlju "na putu ka svetlijoj budućnosti", dok će se Miliband založiti za "vladu koja će na prvo mesto staviti radne ljude".

Liberalne demokrate ne kriju da su spremni da podrže jednu ili drugu političku opciju, ali se nadaju da Vlade nema bez njih.

Vodeći stranački lideri obilaze zemlju uzduž i popreko kako bi sebi osigurali podršku sutra na biralištima, ali ako su istraživanja tačna i niko ne dobije većinu bitka za formiranje vlade ulazi u drugu fazu posle četvrtka

BBC: Ugrožen dvopartijski sistem u Britaniji

Prvi razlog zašto su zanimljivi izbori u ovoj veoma bogatoj i moćnoj zemlji koju svake godine posećuju milioni ljudi, navodi BBC, jeste što niko nema pojma ko će sutra pobediti.

Na drugom mestu su ulozi tih izbora. Velika Britanija je stalna članica Saveta bezbednosti UN i nuklearna sila s petim najvećim vojnim budžetom na svetu, ali bi to moglo biti ugroženo rezultatima sutrašnjeg glasanja. Najmanje dve partije - Škotska nacionalna partija (SNP) i Liberaldemokrate se protive obnavljanju nuklearnog arsenala i u zavisnosti od ishoda glasanja, mogle bi i nešto učiniti po tom pitanju.

S druge stra‡ne, uoči izbora se dosta govorilo o odnosu s Evropskom unijom, a premijer Dejvid Kameron je obećao referendum ako bude opet premijer.

Izbori bi mogli uticati i na ljude koji nastanjuju Veliku Britaniju. Ukupna razlika između onih koji su imigrirali iz te zemlje i onih koji su imigrirali, svake godine je od 1998. bila preko 150.000 ljudi, a u nekim godinama je priliv stanovništva bio veći i za četvrt miliona.

Izbori bi mogli da promene i okruženje za investicije u Velikoj Britaniji koja je peta ili šesta najveća ekonomija sveta, dok London jedini parira Njujorku kao globalnom finansijskom centu. Svi osim konzervativaca, mada su i oni bili uzdržani, u kampanji su bili neprijateljski raspoloženi prema bogatstvu i posebno prema onima koji su stranci i bogati. Laburisti su obećali da će povećati porez na luksuzna imanja kao i da će uvesti poreze na globalne zarade bogatih stranca koji žive u Londonu.

[caption id="attachment_5029632" align="alignnone" width="750"]

Mada je privredni rast Velike Britanije prošle godine bio 2,6 odsto čime je jedna od najboljih po rastu u Evropi, a nezaposlenost na 5,6 odsto dok je prosek u evrozoni 11,3 odsto, britanski ekonomski problemi su uveliko nerešeni - deficit od 87 milijardi funti čini 5,5 odsto BDP. Deficiti je bio jedna od značajnih, mada ne i narazmatranijih tema u kampanji, a stručnjaci su optužili obe najveće partije da nisu biračima pružili najbolju sliku šta mogu očekivati - konzervativci su prosto obećali da će za još pet godina vladavine potpuno reštiti deficit smanjenjem potrošnje, dok su se laburisti obećali smanjenje pozajmljivanja.

Sutrašnji izbori, na kraju navodi BBC, donose i dramatičnu promenu. Prvo, SNP će odneti ubedljivu pobedu u Škotskoj koja bi joj mogla doneti više od 50 poslanika. S druge stane, dvopartijski sistem u kojem se donekle pojavljivala i treća stranka, sad je ozbiljno ugrožen. Pre 50 godina, dve najveće partije su donosile 90 odsto glasova, dok bi sutra mogle da završe s oko 65 odsto.