Borel odbacio kritike o ublažavanju Izveštaja o dezinformacijama

"Sadržaj i vreme objavljivanja izveštaja određuje EEAS i samo EEAS. Mi se ne klanjamo ni pred kim", naveo je Borel na sastanku sa evroparlamentarcima, članovima spoljno-političkog komiteta Evropskog parlamenta AFET.

Ipak, priznao je da je bilo kontakata sa kineskom stranom.

"Kada se nacrt izveštaja pojavio u javnosti Kina jeste izrazila zabrinutost koristeći diplomatske kanale", rekao je Borel.

Međutim, nije želeo da pruži detalje tih kontakata, navodeći da se radi o diplomatskim kontaktima za koje ne postoji običaj da se otkrivaju javnosti.

On je dodao da je EEAS diplomatska služba koja održava stalne kontakte sa predstavnicima raznih zemalja, što uključuje i kineske diplomate, navodeći da ta vrsta kontakata ne može biti predstavljena kao klanjanje pod bilo čijim političkim pritiskom, “pogotovo kada su ovakve informacije u pitanju, u vreme pandemije, kada je transparentnost ključna.

Borel tvrdi da postoje interni i javni izveštaji interni su namenjeni isključivo osoblju EU, dok se njihove finalne verzije objavljuju na internetu.

"Sve informacije se proveravaju i verifikuju pre objavljivanja", naveo je on.

Odgovori međutim, nisu zadovoljili poslanike AFET-a, koji su insisitali na detaljnijim informacijama. Bilo je zahteva i da se sve verzije izveštaja daju na uvid članovima AFET-a, međutim Borel na taj zahtev nije odgovorio.

Na samom kraju Borel je kritikovao poslanike što su poverovali tekstovima koje su videli u medijima i naveo da takve neosnovne kritike podrivaju kapacitet i kredibilitet službe na čijem je čelu da se izbori sa deizinformacijama, dodajući da to zavisi i od njih.

"Uozbiljite se", poručio je on poslanicima.

Izveštaj o kome se govori pokriva analizu širenja lažnih informacijama po medijima širom Evropske Unije i susednih zemalja u periodu 2-22. aprila.

Nacrt tog izveštaja pojavio se u javnosti neposredno pre objavljivanja. U njemu se navodi uticaj ruske i kineske propagande na proizvođenje lažnih vesti u vreme krize izazvane koronavirusom.

Navodi se da "zvanični ruski izvori i državni mediji vode koordinisanu kampanju", koja ima dva cilja, potkopavanje EU i načina na koji je reagovala tokom krize i sejanje zabluda o posledicama krize po zdravlje ljudi, procenjujući da takve dezinformacije mogu načiniti veliku štetu.

U izveštaju se navodi i da Kina "vodi globalnu kampanju dezinformacijama" radi poboljšanja svog imidža u svetu i kako bi sa sebe odbacila krivicu za širenje koronavirusa po svetu, a naveden je i slučaj kada je Peking proširio lažne vesti o navodnom francuskom rasističkom napadu na predsednika Svetske zdravstvene organizacije.

Međutim, u izveštaju koji je objavljen ublažen je ton oko kineskog uticaja, izbačen deo koji govori o "predvođenju globalne kampanje", a nedostaje i primer Francuske.