Fridom haus: Kina koristi slabe i korumpirane sisteme da širi svoj uticaj

Fridom haus navodi da u svojim izveštajima već dugo dokumentuje "agresivnu spoljnu politiku" Rusije čiji je cilj destabilizacija transatlantskog saveza i ponovno uspostavljanje onoga što ona smatra svojom "sferom uticaja".

Poslednjih godina, međutim, predsednik Kine Si Đinping nije bio ništa manje aktivan u promociji ciljeva svoje spoljne politike.

"Iako je međunarodni angažman Kine često manje direktno konfrontiran od ruskog, on ipak ima podmukli uticaj na razvoj i funkcionisanje demokratskih institucija u regionu koji se protežu od centralne Evrope do centralne Azije", ocenjuje se u izveštaju.

Fridom haus navodi da Komunistička partija Kine ima cilj da širi uticaj Pekinga u inostranstvu i da promoviše pozitivnu sliku Kine u svetu, a tu kampanju širenja uticaja karakteriše fleksibilnost.

"Kina prilagođava svoj pristup svakoj pojedinačnoj zemlji, koristeći slabost institucija i tajno se usađujući u korumpirane političke i ekonomske strukture. Ukupan uticaj tih mera je dalja degradacija dobre vladavine, transparentnosti i vladavine prava, kao i stvaranje dodatnih načina da pljačkaške, lokalne političke elite ostanu na vlasti i nastave da potčinjavaju sistem u svoju korist", piše u izveštaju.

Najkonkretniji primer antidemokratskog uticaja Kine, prema Fridom hausu, jeste kroz tehnologiju i video nadzor.

"Kineski gigant Huavej potpisao je 'Sporazum o sigurnom gradu' sa vladama u 10 od 29 država u tranziciji i u svakoj od njih evidentirano je loše upravljanje i registrovani su ozbiljni problemi sa korupcijom", upozorava Fridom haus.

Srbija se navodi kao jedna od tih država koja je uvela sistem kompanije Huavej za bezbednosni video nadzor prepoznavanja lica i registarskih tablica vozila. U izveštaju se podseća i na zajednički rad policije Kine i Srbije i zaključuje da ova partnerstva "izazivaju zabrinutost jer bi sve veći uticaj Kine mogao da ojača autoritarno nastrojene lidere, doprinoseći represiji, smanjenju demokratskog upravljanja i aktivnog civilnog društva".

Druga oblast širenja kineskog uticaja su mediji, u koje se kineske vlasti mešaju da bi oblikovali sadržaj u svoju korist.

Takođe, Kina nastoji da ostvari svoju uticaj kroz strategiju dužničke diplomatije, odnosno da finansijski i infrastrukturno slabijim državama obezbedi sredstva i na taj način stvara političku zavisnost.

Fridom haus navodi da je prednost Kine njena mogućnost da obezbedi zajmove bez mnogo obaveza u poređenju sa EU, koja ima stroža pravila za dobijanje i vraćanje finansijske podrške.

Rezultat toga je da države u tranziciji imaju sve veće spoljne dugove u rukama kineske vlade, a među njima su i Crna Gora i Severna Makedonija.

"Sve ove strategije slabe demokratsku kontrolu i obezbeđuju autoritarnim liderima sredstva i podsticaj da produže svoje vreme na vlasti", ocenjuje se u izveštaju "Države u tranziciji".

Kina, kao i Rusija, koriste "domaću ranjivost", navodi Fridom haus i ističe da se protiv njenog štetnog uticaja treba boriti jačanjem demokratskih institucija.