Izveštaj o Zapadnom Balkanu pred Evropskim parlamentom, podrška proširenju EU

Dva meseca nakon što je usvojen na Odboru za spoljne poslove, izveštaj poslanika Tonina Picule o Zapadnom Balkanu konačno se našao pred Evropskim parlamentom.

U izveštaju, koji je poslužio kao priprema za Zagrebački samit u maju, iskazuje se posvećenost EU daljem proširenju ka državama Zapadnog Balkana, od kojih se očekuje da nastave reformskim putem koji će ih i dovesti u Evropsku uniju.

Picula, kao izvestilac za Zapadni Balkan, objasnio je da se tim dokumentom šalje snažna podrška Parlamenta procesu proširenju, a državama kandidatima pruža ruka ka punopravnom članstvu, uz napomenu da je ono krajnji cilj, koji je u interesu svih strana.

U izveštaju se poziva, pored što skorijeg početka pregovora sa Albanijom i Severnom, na brže zatvaranje pregovaračkih poglavlja sa Crnom Gorom i Srbijom.

Poziva institucije EU da se više angažuju u regionu, posebno na borbi protiv korupcije, promociji pomirenja ili postepenom integracijom država regiona u evropske politike i članstvo.

Ipak, kako se navodi, pitanje proširenja biće uslovljeno primenom reformi i konkretnim rezultatima, uz podsećanje da je doneta nova metodologija proširenja, koja može omogućiti povećanje efikasnosti celog procesa.

Deo izveštaja odnosi se i na medije i u njemu se kaže da je važno da se osude kampanje, pretnje i zastrašivanja novinara i medija, da se takva dela istraže i procesiraju, kao i da se novinarima obezbede uslovi za siguran rad.

Dezinformacije u vreme korona krize

U Evropskom parlamentu održana je i rasprava o dezinformacijama, posebno u vreme zdravstvene krize, uz napomenu da one ugrožavaju zdravlje ljudi, ali i samu Evropsku uniju.

Kritike nisu mimoišle ni region Zapadnog Balkana, posebno zbog vidnog minimalizovanja pomoći EU, nauštrb javnih pohvala na račun Kine i Rusije, koje su optužene da stroje iza kampanje dezinformacijama.

I EU se nedavno našla na meti kritika zbog ublaženog tona u izveštaju službe za spoljne poslove o dezinformacijama. Iako su pljuštale optužbe da je zvanična Kina preko svojih diplomata u Briselu izvršila pritisak da rečnik i u tom izveštaju bude ublažen, institucije EU su to demantovale.

Ističu da Kina i Rusija ostaju glavni izvori dezinformacija u Evropi.