Mogu li viralni video snimci da stanu na put policijskoj brutalnosti

"Ubili su ovog čoveka, brate. Plakao je, govorio 'Ne mogu da dišem'", čuju se reči Darnele Frezijer, koja je snimila video i postavila ga na Fejsbuk, nedugo pošto je policajac Derek Čovin, držeći svoje koleno na Flojdovom vratu, usmrtio ovog nesrećnog čoveka.

Da nije bilo tog videa i snimaka ostalih posmatrača, teško da bi Flojdova smrt izazvala negodovanje širom sveta. Ali da li to slične video snimke čini efikasnima u "borbi" protiv policijske brutalnosti?, pita se BBC.

Video Darnele Frezijer je daleko od prvog snimka koji je izašao u javnost, a dokumentuje policijsku brutalnost.

Ali, nijedan do sada nije imao ni blizu ovako snažan odjek, kao video koji prikazuje Flojdovo ubistvo.

Stručnjaci smatraju da tome doprinosi svakako i dužina trajanja videa (oko osam minuta), odnosno "dužina Flojdovog umiranja".

"Dok se pucanj desi veoma brzo, to je trenutno traumatično iskustvo, ali istovremeno, lako se okrene glava na drugu stranu. Ovaj video je duboko pogodio ljude zbog bezosećajnosti policajca, koji je znao da ga snimaju, ali je svejedno uradio šta je uradio", kaže Alisa Ričardson, autorka knjige "Bearing Witness While Black: African Americans, Smartphones, and the New Protest #Journalism".

Onlajn aktivizam

Pokret "Black Lives Matter" (Životi crnaca su važni) nastao je 2013, a ubistva Erika Garnera u Njujorku i Majkla Brauna u Fergusonu u Misuriju, koja su takođe snimljena, izazvala su naredne godine velike proteste.

Ali, Ričardson smatra da je manje u pitanju nova forma aktivizma, koliko su nove tehnologije omogućile da stvari budu vidljivije, da se manje prikrivaju, i da dopru preko društvenih mreža do većeg broja ljudi.

Ona u svojoj knjizi koristi sintagmu "crni svedoci" da pojasni kako su Afroamerikanci kroz istoriju pokušavali da zabeleže nepravde koje su doživljavali, što datira do vremena ropstva i doba pre građanskog rata u Americi, inspirisana autobiografijom Frederika Daglasa, koji je pobegao iz ropstva i kasnije predvodio američki abolicionistički pokret.

"Kad crni ljudi uzmu mobilne telefone, oni ne snimaju samo pogrešno mesto u pravo vreme, već pokušavaju da povežu, istorijski, tačke između zločina", smatra Ričardson.

Drugi stručnjaci ističu odbrambenu prirodu snimanja mobilnim telefonom.

Nakon Flojdovog ubistva, aktivisti su snimali proteste, tj. na koji način ih policija obezbeđuje i prati, često u haotičnim i zbunjujućim situacijama.

Kada je Dejvid Frost upalio dugme za snimanje na protestu 31. maja, mislio je da je policija oduzela još jedan život.

https://twitter.com/DavidFr31601156/status/1267315908760010754

"Hteo sam da to vidi što je više ljudi moguće. Bio sam udaljen dva metra kada je upucan", rekao je Frost, opisujući ranjavanje 20-godišnjeg Afroamerikanca Džastina Hauela, koga je policija gumenim metkom upucala u glavu u Ostinu u Teksasu. U videu se vidi kako demonstranti nose povređenog mladića, u nameri da mu pomognu, kada policija ponovo otvori vatru.

Hauel je pretrpeo teške povrede, a Frostov video je pregledan više od 10 miliona puta na Tviteru, a i američki mediji su ga u velikoj meri koristili.

"Sve dok nismo imali skoro tri miliona pregleda, ostinska policija nije ništa pomenula", kaže Frost i dodaje da je nakon toga policija objavila da neće više koristiti gumene metke za kontrolu masa.

Ne postoji jedinstvena baza podataka u kojoj se može naći broj ljudi koje policija ubije svake godine, ali prema podacima koje je sakupila nezavisna istraživačka grupa Prikaz policijskog nasilja (Mapping Police Violence), policija je od 2013. godine ubila skoro 1.000 ljudi.

Od ukupnog broja ljudi koje je policija ubila prošle godine, crnci su činili 24 odsto.

Policija pod lupom javnosti

Pravnici i aktivisti navode da ima sve više video snimaka u slučajevima policijske brutalnosti.

Zabeleženo je "ogromno povećanje" broja klijenata koji dolaze sa snimljenim materijalom kao dokazom, kaže Trejsi Braun, koja predvodi grupu za ljudska prava i policijsku brutalnost u Njujorku.

To predstavlja značajnu promenu, u odnosu na prvi talas protesta "Životi crnaca su važni". Tada su mnogi aktivisti pogurali ideju o kamerama na uniformama policajaca, kao i o kamerama u njihovim automobilima. Ali, istraživanja su pokazala da to nije dovelo do smanjenja policijskog pucanja, niti do povećanja odgovornosti.

"U mnogim sredinama policajci ne budu optuženi", kaže Braun i dodaje da je na mnogim mestima gotovo nemoguće dobiti disciplinske dosijee, koji, kako je navela, sadrže "kritične informacije, od značaja kada pokušavate da podignete optužnicu protiv nekog policajca".

I, bez obzira što video snimci postoje, to ne znači da pravnici ili javnost uvek mogu da ih vide.

"Policijske uprave ne objavljuju video snimke, dok suđenje ne odmakne daleko", kaže Braun.

A ima i slučajeva gde su snimci objavljeni tek posle velikog pritiska aktivista i novinara.

No, direktor Centra za građanske medije u medijskoj laboratoriji na MIT-u Itan Zakerman smatra da ni policijske kamere ni snimci prolaznika ne mogu da, zapravo, budu efektno sredstvo za kontrolu policijske brutalnosti.

"Naš pravni sistem ostavlja policiji dosta fleksibilnosti u korišćenju nasilja kako bi obavili svakodnevne dužnosti. Video snimci mogu imati važnost u smislu da će izvesti ljude na proteste, ali nemaju neki značaj u sprečavanju policije da koristi nasilje", ocenjuje Zakerman.