Kina i SAD imaju najveće svetske ekonomije. Više od svih drugih zemalja troše na vojsku. Od borbe za primat u proizvodnji visokotehnoloških čipova do kontrole otvorenih mora, njihovi interesi su blisko isprepletani.

Imajući sve to u vidu, trenutno pogoršanje odnosa dve zemlje predstavlja rizik, kako za njih same, tako i za ostatak sveta, ocenjuje agencija AP i dodaje da je do poslednje eskalacije došlo današnjim zatvaranjem američkog konzulata u Čengduu, na jugozapadu Kine, kao odgovor Kine na prošlonedeljnu odluku SAD da zatvore njen konzulat u Hjustonu.

Kako se zahuktava američka predsednička kampanja, sve je izvesnije da će se odnosi dve zemlje dodatno pogoršati, smatra AP i dodaje da će to uticati na trgovinu, tehnološki razvoj i bezbednost, ne samo Kine i SAD, već i celog sveta.

Trgovina

I SAD i Kina su već pretrpele velike gubitke zbog carinskog rata koji je izbio 2018. zbog tehnoloških ambicija Pekinga i trgovinskog suficita. Ukoliko propadnu razgovori o tom sporu, svet bi mogao da se suoči sa trgovinskim padom, i to u momentu kada svetska ekonomija već grca zbog posledica pandemije koronavirusa.

SAD su najveće pojedinačno izvozno kinesko tržište, čak i pošto je američki predsednik Donald Tramp uveo kaznene carinske dažbine na kinesku robu. A za američke izvoznike Kina je treće po veličini tržište, ali i ogromno tržište za robu i usluge koje u Kini proizvode američke kompanije, od Dženeral Motorsa do Burger Kinga.

Kineska kupovina američkih poljoprivrednih proizvoda, poluprovodnika i druge robe opala je prošle godine za 11,4 odsto, ali i dalje premašuje 100 milijardi dolara. U američkim firmama koje se bave izvozom robe u Kinu radi svega oko milion Amerikanaca, prema Poslovnom savetu SAD i Kine, što je za 10 odsto niže nego što je bilo 2017. kada je trgovinska saradnja između dve zemlje cvetala.

Kina je najveće izvozno tržište za američku saveznu državu Ajovu, ali i za još nekoliko američkih poljoprivrednih država, koje su teško pogođene trenutnom situacijom, naročito pošto je Kina obustavila uvoz soje i podigla carine na svinjetinu i drugu robu.

To je te američke savezne države nakratko podstaklo da soju izvoze u Brazil i Argentinu, iako je Kina nastavila da kupuje američki pasulj po nižoj ceni, prema trgovinskom sporazumu između dve zemlje, potpisanom u januaru.

Međutim, ukoliko Kina i SAD ne reše trgovinski spor, to će nepovoljno uticati ne samo na njihove izvoznike, već i na druge azijske ekonomije, koje kineske fabrike snabdevaju sirovinama i komponentama.

Tehnologija

Američki i kineski proizvođači telekomunikacione, kompjuterske, medicinske i druge tehnološke opreme i njihova tržišta su čvrsto isprepletani.

Epl, Del, Hjulit-Pakard i drugi se oslanjaju na kineske fabrike u sastavljanju većine njihovih pametnih telefona, kompjutera i drugih elektronskih uređaja. Tim fabrikama su, pak, potrebni čipovi za procesore i druge komponente iz SAD, Japana, Tajvana i Evrope.

Sada su te spone oslabljene, naročito pošto je Trampova administracija zabranila kineskom tehnološkom gigantu Huaveju pristup američkim komponentama i tehnologiji, što joj se i samoj vratilo kao bumerang, jer su ugrožene i kompanije iz Silicijumske doline, koje su izgubile milijarde dolara prihoda zbog te mere.

Kina je, takođe, najveće tržište Epla i drugih američkih tehnoloških brendova, i postaje sve konkurentnija u toj oblasti američkim kompanijama, naročito na tržištu pametnih telefona i medicinske opreme.

SAD su često najveće tržište kineske visoko-razvijene, luksuzne robe. Peking, međutim, traži od svojih izvoznika da se okrenu drugim tržištima, mada mnogi kažu da azijski i evropski korisnici ne žele da kupuju tu luksuznu robu.

Bezbednost

Dok su SAD dugo bile najdominantnija vojna sila u Pacifiku, Kina sada ima dva nosača aviona i arsenal raketa, koji se smatraju pretnjom za američke brodove i baze u tom regionu.

Vojne tenzije su najprisutnije u vezi sa Južnokineskim morem, strateškim morskim putem koji je predmet teritorijalnih pretenzija Kine i još nekoliko manjih azijskih država.

Kineski razarač se 2018. umalo sudario sa američkim razaračem, a SAD su taj incident opisale kao posledicu „nebezbednih i neprofesionalnih manevara“ Kine u Južnokineskom moru.

Međutim, američki borbeni avion sudario se 2001. sa izvidničkim avionom američke mornarice u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Južnokineskog mora, što je tada dovelo do velikog diplomatskog incidenta, pošto je američki avion vanredno sleteo na jedno kinesko ostrvo.

Tajvan je druga potencijalna tema sporenja. Kina to ostrvo sa samoupravom smatra svojom teritorijom, i spremna je da ga čak silom stavi pod svoje okrilje. Sa druge strane, SAD su obavezane sopstvenim zakonom da obezbede kredibilnu odbranu za to ostrvo, a Tramp je odobrio prodaju vojne opreme Tajvanu.

Tajvanski ministar spoljnih poslova rekao je prošle sedmice da kineski vojni avioni skoro svakodnevno proleću nedaleko od tog ostrva, odnosno mnogo češće nego ranije.

Vašington je dodatno potpirio tenzije kada je objavio da ne priznaje većinu kineskih teritorijalnih pretenzija u Južnokineskom moru, što je u suprotnosti sa ranijom politikom da neće zauzimati stranu u teritorijalnim sporovima.