Zbog koronavirusa indijska deca prinudno rade da pomognu porodicama

Šesneastogodišnji Mahešvari Mankalapali i njegova 15-godišnja sestra prestali su da idu u školu kada je zaustavljena cela nacionalna ekonomija zbog pandemije. Mankalapalijeva majka i starija sestra izgubile su posao domaćica u Hajderabadu, glavnom gradu južne indijske države Telangane. Mlađe sestre, koje su živele sa bakom u obližnjem selu, bile su primorane da rade na farmi, zajedno sa majkom, kako bi preživele, piše Blumberg.

"Rad pod jakim suncem je težak, i ne možemo na to da se naviknemo. Ali, moramo da radimo da bismo, u najmanju ruku, kupili pirinač i druge namirnice", rekao je Mankalapali.

Blumberg navodi da je teško reći koliko je dece do sada pogođeno pandemijom koronavirusa, ali organizacije civilnog društva mnoge su spasile od najamnog rada i upozorile su da mnoga deca rade u gradovima jer su migrnatski radnici, zbog korone, otišli kućama.

I pre korone, Indija se borila da zadrži decu u školama. Prema jednoj studiji iz 2018. godine, čak 56 miliona indijske dece ne pohađa školu, što je više nego duplo kada se saberu brojevi iz Bangladeša, Indonezije, Malezije, Filipina, Tajlanda i Vijetnama. Od te dece koja ne idu u školu, 10,1 milion rade, prema Međunarodnoj radničkoj organizaciji (ILO). Ono što indijska ekonomija gubi na produktivnosti, imajući u vidu decu koja neće završiti školu, projektuje se na 6,79 milijardi dolara, ili 0,3 odsto BDP.

Globalni trend

Dečiji rad na globalnom nivou postepeno je opadao u poslednje dve decenije, ali pandemija bolesti kovid-19 preti da sve vrati na staro, prema ILO. Očekuje se da 60 miliona ljudi padne u siromaštvo samo ove godine, a to je ono što nepovratno utiče na činjenicu dečijeg rada.

Prema zajedničkom izveštaju ILO i Dečijem fondu UN, procenjuje se da rast od jednog procenta u siromaštvu vodi ka 0,7 procenata rasta u dečijem radu.

Indonezija, četvrta najmnogoljudnija zemlja na svetu, druga je zemlja na planeti u kojoj je čak više dece van škola primorano da radi. ILO procenjuje da se radi o brojki od 11 miliona dece koja će zbog pandemije morati da rade, naročito u manje razvijenim istočnim delovima zemlje.

Ekonomski gubitak

U indiji, koja je dom najbrojnije mlade populacije u svetu, ova, kako Blumberg navodi, "izgubljena generacija" dece imaće suštinski uticaj na treću po jačini azijsku ekonomiju: manja produktivnost i potencijal zarade, nerealizovani porezi, povećano siromaštvo i pritisak na veća vladina davanja.

No, prema indijskom ustavu obrazovanje za svu decu od šest do 14 godina je besplatno i obavezno. Mada Mankalapali i njegova sestra ne potpadaju više pod taj zakon zbog starosti, oni su zaštićeni prema lokalnom zakonu u dečijem radu, koji zabranjuje zapošljavanje mladih starosti između 14 i 18 godina na opasnim poslovima. Isti zakon zabranjuje svoj deci mlađoj od 14 godina da rade, ukoliko nije u pitanju umetnost ili porodični posao.

U tako velikoj zemlji samo je 591 dete spaseno od prinudnog rada tokom pandemije.

"Jednom kada karantin bude ukinut i nastavi se normalna proizvodnja, vlasnici fabrika će tražiti način da pokriju svoje finansijske gubitke zapošljavajući jeftinu radnu snagu", saopštila je nevladina grupa za dečija prava , koju je osnovao Nobelovac Kejlaš Satjarti.

Ta grupa smatra da će iskorišćavanje dece u radne svrhe tek doći, posebno kad opet počne da se budi ekonomija.

"Kada se hoteli ponovo otvore, krene izgradnja, vozovi se vrate na šine, kada se sve otvori, ova zajednica koja se bude vratila biće glavni izvor koji će odvesti našu decu u gradove", rekao je Abhišek Kumar, programski koordinator u SOS dečijem selu.

Kako navodi Blumberg, deca će, verovatno, biti ta koja će popuniti rupe migrantskih radnika, koji su se zbog pandemije vratili u svoje gradove i zemlje.

Više vesti o COVID-19 čitajte u našem BLOGU UŽIVO i na stranici Koronavirus.