Pandemija koronavirusa i borba protiv nje u fokusu govora predsednice EK

Pandemija koronavirusa i borba protiv nje – u fokusu su godišnjeg govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koji je bio jedan od najdužih do sada i trajao je skoro sat i po vremena.

Zelena agenda, dingitalna tranzicija, klimatske promene, vladavina prava i ljudska prava, ali i situacija u okruženju i svetu bile su teme obraćanja Ursule Fon Der Lajen.

Ona je iznela svoju viziju ekonomskog oporavka Unije – radi se o paketu od 750 milijardi evra po imenu "Sledeća generacija EU".

Kako je rekla, najviše će biti uloženo u zeleni oporavak - čak 37 odsto, a čak trećina te sume će biti u zelenim obveznicama.

"Naša procena uticaja jasno pokazuje da bi ispunjavanje ovog cilja postavilo Evropsku Uniju na pravi put ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine i ispunjavanju obaveza iz Pariskog sporazuma. A ako drugi budu sledili naše vođstvo, globalno zagrevanje bi moglo da se smanji ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Potpuno sam svesna da su mnogi naši partneri daleko od toga - ali mi moramo da vodimo... Za nas je cilj postavljen za 2030. godinu ambiciozan, ostvariv i koristan za Evropu. Mi to možemo. Već smo pokazali da možemo", rekla je ona.

Predsednica Evropske komisije je u godišnjem obraćanju parlamentu najavila veće oslajnjanje na čiste tehnologije, modernizaciju industrije, ali i ekonomije i celog društva. Apelovala je i na Evropski savet da bude hrabriji i uvede odlučivanje kvalifikovanom većinom, bar kada su u pitanju kršenja ljudskih prava.

Za sledeću nedelju je najavila novi predlog o migracijama i azilu, ali i novi ekonomski paket za zemlje zapadnog Balkana.

"Budućnost celog regiona je u EU. Mi delimo istu istoriju, delimo istu sudbinu. Zapadni Balkan je deo Evrope i nije samo usputna stanica na 'Putu svile'. Uskoro ćemo predstaviti ekonomski paket oporavka za zapadni Balkan koji će biti fokusiran na regionalne investicije", rekla je fon der Lajen.

U diskusiji koja je usledila, uglavnom pohvale ali i kritike. Pa su tako pohvale stigle na račun borbe protiv pandemije, ali i najave formiranja evropske zdravstvene unije, a kritike za nedovoljno ambiciozan plan smanjenja efekata staklene bašte, za koji se očekivalo da ide i do 65 odsto. Kritike su stigle i od poslanika iz Poljske, države koja je na meti kritika Brisela zbog vladavine prava i odnosa prema LGBT osobama, ali na plan zelenog oporavka, nazivajući ga "skupom ekstravagancom".