Venecija je prvi put podigla dugo odlagane protivpoplavne barijere nakon što su meteorolozi upozorili da bi zbog oluja, u kombinaciji s visokom plimom, grad mogao biti potopljen.

Mreža od 78 jarko žutih barijera koje čuvaju ulaz u ranjivu venecijansku lagunu počela se podizati s morskog dna više od tri sata pre nego plima dosegne svoj maksimum.

Plima nošena jakim vetrovima i obilnim kišama trebalo bi da dosegne 130 centimetara, daleko ispod razornih 187 centimetara prošlog novembra kada se Venecija našla pod vodom. Bila je to druga najveća poplava u istoriji tog grada.

Gradski oci se nadaju da će kontroverzni, više milijardi evra vredan projekat odbrane protiv poplave, poznat kao MOSE (Modulo Sperimentale Elektromeccanico – eksperimentalni elektromehanički modul), ublažiti posledice nadolazeće oluje.

Osmišljen 1984. godine, projekt MOSE je trebalo da proradi 2011. godine, ali je bio praćen tipičnim italijanskim boljkama, korupcijom, premašivanjem troškova i kašnjenjima.

Konačno je isproban u julu i inženjeri su ocenili da je spreman za upotrebu kada je loše vreme.

Venecijanske poplave – „acqua alta“ – uzrokuje niz faktora koji se dodatno pogoršavaju zbog klimatskih promena, poput rasta nivoa mora, neuobičajeno visokih plima i povlačenje tla, zbog čega grad tone.

MOSE bi trebalo da zaštiti Veneciju od plima visokih do tri metra.