Luksemburg je još jedna od evropskih država koja danima beleži neslavne rekorde u broju novozaraženih virusom korona, ali stručnjaci upozoravaju da najveći udar očekuju u prvoj nedelji decembra. U toj zemlji, građani poreklom iz bivše Jugoslavije čine najveću grupaciju doseljenika van EU. I oni se, kao i ostali, bore sa pandemijom korone.
M.D. je iz Crne Gore došla u Luksemburg pre četiri godine. Nakon što joj je istekla jednogodišnja dozvola boravka, odlučila je da ostane „na crno“. Zbog toga je i tražila potpunu zaštitu identiteta. Zarađuje od održavanja domaćinstava. Pet dana nedeljno po osam sati.
„Naravno da ne radim sedam dana. Imam vikend kao svi ostali radnici, od ponedeljka do petka radim. Ipak nađem sebi odmora. I da prošetam i da kupim i da se odmorim, kao i ostali građani“, rekla je ona.
Pandemija virusa korona nije joj previše poremetila planove. Veoma brzo po njenom izbijanju zvali su je dotadašnji poslodavci da nastavi da radi.
„Iako sam ja ostala ovde, ja sam od njih mogla da imam pomoć. Svi su mi rekli: „Bilo šta da ti treba mi smo tu, zvali me telefonom… Nekako se nisam plašila. U slučaju da sam bolesna, probala bih neko kućno lečenje. Ako ne bi uspelo morala bih da platim koliko god koštalo da koštalo. Ne bih se prepustila najgorem. Ali ostala jesam, zato što ipak nekako znam – i to će proći“, napomenula je ona.
POVEZANE VESTI
Armin Bešlija je u Luksemburg došao slučajno 1991. godine. I ostao. Sa diplomom lekara koju je lako nostrifikovao, prvo je radio u bolnici, da bi do kraja decenije imao privatnu praksu. I on se sa koronom bori – tako što se čuva.
„Maska, vizir, dezinfekcija, provetravanje… A organizacijski, primamo ljude sa zakazanim terminima, nema ljudi u čekaonici, najviše jedna osoba je u čekaonici i konsultacije traju najkraće, da ne bi bilo dužih kontakata nikog ni sa kim, što smanjuje rizik“, kazao je Bešlija.
Ne plaši se virusa i veruje u razvijanje kolektivnog imuniteta. Svestan da je za to potrebno puno vremena, čuva se i nosi masku, kao i drugi ljudi oko njega. Kako kaže, nije sretao one koji odbijaju da nose masku, jer veruju preporukama vlasti, a ne u dezinformacije, koje njemu lično posebno smetaju.
„Evo, to s maskama, to je jednostavno, uvek kažem pacijentima: ‘Kad su postali obavezni pojasevi u autu, svima je to u početku bilo čudno, a sada više niko ne razmišlja da li će taj dan imati sudar, već stavi i vozi. Mislim i da sa maskama teba tako nešto da bude, da ne razmišljamo puno, stavimo masku i vozimo“, smatra on.
Bilo da ste društveno nevidljivi, bilo da se bavite lekarskim poslom, vlasti u Luksemburgu trudile su se da vam uliju dozu sigurnosti. Karantin koji je u martu uveden, zamenjen je merama samozaštite i zabranama većih okupljanja, a država je uvela brojne subvencije preduzećima i pomoć građanima.
Međutim, u nedelji u kojoj ova država beleži rekordne brojeve novozaraženih, stručnjaci upozoravaju da može biti još gore.
Istraživači iz Luksemburške radne grupe za Kovid-19 upozorili su da bi zemlja mogla da se suoči sa naglim skokom novozaraženih virusom korona početkom decembra, ako se nastavi trenutan trend rasta tog broja. Kako su naveli, zbog toga će možda biti potrebne dodatne mere.
Ipak, oni ne preporučuju zatvaranje i karantin, već dodatne mere osvešćivanja ljudi o potrebi samozaštite i opasnosti od virusa, ali i dodatno ograničavanje fizičkih kontakata.
Međutim, ovo ne bi bio prvi put da se dramatične prognoze stručnjaka ne ostvare, a i oni sami tvrde da je to „najgori mogući scenario“ u ovom trenutku, koji je moguće sprečiti.
