Širenje epidemije koronavirusa dovelo je do uvođenja karantina u mnogim zemljama Evrope. Delimično ili potpuno zatvaranje uzrok je velikih gužvi u saobraćaju u Parizu, jer građani žele da provedu karantin van grada.

Peti dan delimičnog karantina u Luksemburgu su pojačane mere. Do kraja meseca u prodavnicama je ograničen broj ljudi – jedan na deset kvadrata, zabranjena su okupljana više od četvoro ljiudi na jednom mestu, a maske su obavezne svuda.

Međutim, ogromne gužve nastale su u graničnim područjima sa Francuskom. Dok ta zemlja ulazi u potpuni karantin u kome su sva putovanja zabranjena, ogroman broj stanovnika te zemlje požurio je da pre zaključavanja napuni rezervoare i nakupuje cigarete i alkohol, koji su u Luskemburgu znatno jeftniji nego u okruženju.

„Došli smo iz obližnjeg grada, dva minuta odavde, da sipamo gorivo i čekamo već dva sata“, kaže jedan par. 

„Došao sam zbog pandemije, znam da je budalasto i opasno, ali imam još malo vremena dok su putovanja dozvoljena. Ali morao sam da sipam gorivo i kupim cigarete“, navodi drugi sagovornik.

Parižani su sinoć i noćas blokirali drumove u pokušaju da odu iz grada, kako bi na selu proveli karantin.

Nadrealne scene preplavile su društvene mreže.

Države EU pokušavaju da spreče širenje virusa, koje je dostiglo ogromne razmere i odavno ruši neslavne rekorde s početka pandemije. Ne samo da je sve više zaraženih, već i hospitalizovanih, ali i preminulih. Zdravstveni sistemi pojedinih zemalja već pucaju, kao što su Belgija ili Češka, u kojima je situacija najteža, ali pomažu države članice, među prvima je ovoga puta uskočila Nemačka.

„Nemačka je trenutno u boljoj situaciji od svojih suseda i drago nam je što možemo da im pružimo podršku kada su u pitanju prijem ili lečenje pacijenata. Trenutno pomažemo Belgiji i Českoj i pomoći ćemo svima koji to zatraže i primati pacijente iz drugih zemalja dok god naši kapaciteti to budu omogućavali“, rekao je Jens Span, nemački ministar zdravlja.

Rešenje, odnosno vakcina, očekuje se krajem ove ili početkom sledeće godine. Nadležni u EU nadaju se da će se do tada pokazati da je bar jedna od 11 koliko je trenutno u razvoju – bezbedna i efikasna, kako bi do proleća sve bilo spremno za početak vakcinacije.

Na informacije da će Mađarska vakcinisati svoje stanovništvo ruskom ili kineskom vakcinom, iz EU poručuju da je to nemoguće, ukoliko vakcina ne dobije odobrenje nadležnih.

„Potpisujemo ugovore sa farmaceutskim kompanijama koje vakcinu razvijaju i proizvode u Evropi. Ne pregovaramo ni sa kineskim ni sa ruskim kompanijama. To je evropska strategija vakcinacije, na koju su sve zemlje članice pristale. To ne znači da neće biti drugih vakcina na tržištu, ali će one morati da prođu proces autorizacije EU. Ne verujem da se može dogoditi da neka zemlja članica uvede vakcinu koja nema odobrenje na nivou EU“ rekao je Erik Mamer, portparol Evropske Komisije.

Evropska komisija već je potpisala preliminarne ugovore o nabavci vakcina sa 3 farmaceutske kompanije, dok sa još tri pregovara.

Kupiće ih i distribuirati po zemljama članicama tek kada one budu dobile dozovlu evropske agencije za lekove.