Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u svom prvom obraćanju javnosti poručio da će NATO nastaviti da podržava Ukrajinu, i istovremeno težiti konstruktivnim odnosima sa Rusijom.

„Nastavićemo da podržavamo suverenitet i integritet Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama“, istakao je Stoltenberg u govoru u Nemačkom Maršalovom Fondu u Briselu.

On je pozdravio ishod prekjučerašnjih parlamentarnih izbora u Ukrajini, ali je izrazio žaljenje što birači na Krimu i delovima zemlje koje kontrolišu proruske snage nisu mogli da glasaju.

Stoltenberg, koji je na dužnost stupio 1. oktobra, istakao je da će raditi na sprovođenju zaključaka sa septembarskog samita u Velsu, koji uključuje pojačano vojno prisustvo na istočnim obodima NATO i stvaranje mobilne „udarne pesnice“ za brza dejstva.

NATO ne želi novi hladni rat

Sa druge strane, Stoltenberg je podsetio da je Rusija najveći sused NATO i da je sa njom neophodno uspostaviti konstruktivne odnose.

„Ti odnosi treba da se zasnivaju na vladavini prava, a ne pravu jačega, na zajedničkim interesima, a ne na iluzijama“, naglasio je Stoltenberg i dodao da od Rusije zavisi da li će takav odnos prihvatiti.

On je pozvao Rusiju da povuče trupe sa ukrajinske granice i preduzme korake da se kriza ne otme kontroli. „Nećemo konfrontaciju i hladni rat, ali ne možemo protiv svojih principa“, istakao je Sorensen.

Bez direktnog angažovanja protiv Islamske drave

Govoreći o pretnji od džihadista na južnim granicama NATO, Sorensen je rekao da će NATO nastaviti da pomaže Turskoj da se odbrani od napada iz Sirije i Iraka od strane boraca Islamske države, kao i da će usko sarađivati sa iračkom vladom.

On je, međutim, odbacio mogućnost direktnog angažovanja NATO u borbenim akcijama protiv džihadista, uz reči da je to stvar koalicije koju predvode SAD, a u kojoj pojedine članice NATO učestvuju na osnovu sopstvene odluke.