Objava rezultata grčkog referenduma, na kojem su uverljivo trijumfirali oni koji podržavaju premijera Aleksisa Ciprasa, pokrenula je u medijima i reakcije nemačkih političara.
Po svojoj oštrini najviše su se izdvojili socijaldemokrati, pa je nemački vicekancelar Sigmar Gabriel izjavio kako je Grčka porušila sve mostove prema svojim evropskim partnerima i da se s njima uopšte ne može pregovarati. Kancelarka Angela Merkel po svom je običaju, odlučila ćutati.
Nemački novinari na Twitteru ironično počeli komentirati kako je reakcij nemačke politike na odluku grčkih glasača plakanje od bijesa. Među prvim reakcijama na rezultate referenduma bila je i ona predsednika SPD-a i vicekancelara Sigmara Gabriela koji je izjavio kako „Aleksis Cipras vodi grčki narod na put gorkog odricanja i beznađa“, te da s njime više nije moguće pregovarati. Gabriel smatra da je Cipras „srušio poslednji most preko kojeg su se Grčka i Evropa mogli preći na putu do kompromisa“, a „odbijanjem pravila igre evrozone novi paket pomoći težak milijarde jedva je moguće zamisliti“.
POVEZANE VESTI
Podjednako je oštro nastupio i Gabrielov stranački kolega Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, koji je u intervjuu izjavio da grčka vlada mora popustiti kako bi se postigao kompromis te ih je izazvao da podnesu predloge za rešavanje situacije. Šulc smatra da „rezultat referenduma nije ojačao pregovaračku poziciju Grčke“ i posebno je napao sada već bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa kao „čovjeka koji nije spreman na kompromis“.
Potpredsednica CDU-a Julia Klokner rekla je pak da „EU nije udruženje za ispunjavanje želja u kojemu jedni individualno određuju pravila igre, a drugi sve to plaćaju“ te da je „u interesu ostalih evropskih građana i poreznih obveznika ne davati usluge onima koji nisu spremni na protivusluge za to“.
Zato iz sestrinske stranke CDU-a, Hrišćansko-demokratske unije (CSU) nije bilo uzdržanosti te je glavni sekretar bavarskih socijalnih hrišćana Andreas Šeurer izjavio: „Moramo sada trezno reagovati, ali je jasno da levičarski ucenjivač i obmanjivač naroda Cipras ne sme proći sa svojim prljavim potezima“, piše Tportal.
Kritike siromašnih članica evrozone
Siromašnije članice evrozone, koje su i same prošle kroz bolne tržišne reforme i programe štednje, zauzele su oštar stav prema Grčkoj, nakon što su njeni građani na referendumu masovno zaokružili „NE“ novim merama stroge budžetske štednje koju od njih zahtevaju međunarodni kreditori.
Estonija, Letonija, Litvanija i Slovačka odavno ponavljaju da su suviše siromašne da bi plaćale greške bogatije Grčke, koja treba da se drži reformi i štednje na koje je pristala u okviru programa finansijske pomoći tesksog 240 miliajrdi evra, prenosi agencija Frans pres.
Slovački ministar finansija Peter Kažimir prvi je član evrogrupe koji je upozorio da grčko „NE“ povećava šanse za izlazak Grčke iz evrozone. „Uz ovakve rezultate referenduma, prema mogućem scenariju pogoršanja krize, moguć je postepen izlazak Grčke iz monetarne unije“, rekao je on.
Ipak, neke druge siromašne zemlje evrozone imaju šta da izgube. „Grčki kreditori nisu samo banke. Zemlje evrozone siromašnije od Grčke mogle bi da izgube do 4,2 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP)“, rekao je predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves.
Premijer Estonije Tavi Roivas izjavio je da Grčka sada ima samo „loše i još gore izbore“ i da su reforme neizbežne.
Estonija i Letonija postale su članice evrozone 2011. odnosno 2014, a susedna Litvanija u januaru ove godine. Sve tri baltičke zemlje sprovele su drastične mere štednje da bi se oporavile od duboke recesije izazvane globalnom finansijskom krizom iz 2008/09. Mere štednje utrle su put njihovom ulasku u evrozonu i stabilnom privrednom rastu, koji trenutno iznosi oko tri odsto u regionu Baltika.
Estonija je odobrila prvi paket pomoći za Grčku, ali se od tada protivi dodatnoj pomoći Atini i insistira na tome da sve članice evrozone treba da budu fiskalno disciplinovane. Estonija ima najniži javni dug u evrozoni od 10,6 odsto BDP-a.
Letoniju je globalna finansijska kriza teško pogodila, a ta zemlja prošla je kroz najtežu recesiju u svetu kada je njen BDP u roku od dve godine potonuo gotovo za četvrtinu. Uz stoge mere štednje, ipak, Letonija se oporavila, a paket međunarodne pomoći od 7,5 milijardi evra pomogao joj je da izbegne bankrot.
