Papa Franja (85), koji je nedavno ukazao na mogućnost da se povuče zbog pogoršanja zdravlja, u subotu će proglasiti 20 novih kardinala, od kojih bi jednog dana mogli da izaberu njegovog naslednika, objavila je agencija AFP, navodeći u analizi da je pontifeks po više osnova ušao u istoriju.
To je osmi konzistorij otkako je Franja izabran 2013. godine, ali se posebno pomno prati zbog znakova katoličke crkve kakvu se nada da će ostaviti.
Pročitajte još
Među novim kardinalima su ljudi poznati po progresivnim pogledima i pastoralnom radu, a potiču iz celog sveta, od Brazila do Nigerije, Indije, Singapura i Istočnog Timora.
Nakon polaganja zakletve u subotu u Bazilici Svetog Petra, pridružiće se dvodnevnom sastanku svih kardinala, koji počinje u ponedeljak.
Skup je sazvan ranije ove godine, kako bi se razgovaralo o papinom novom ustavu za upravljanje crkvom, što je samo podstaklo spekulacije da je na odlasku.
Franja, koji je otkazao brojne događaje poslednjih meseci i bio primoran da koristi invalidska kolica zbog bolova u kolenu, rekao je prošlog meseca da su „otvorena vrata“ za njegovo povlačenje.
Ako sledi primer prethodnika Benedikta XVI i demisionira, konklava koja uključuje kardinale mlađe od 80 godina biće sazvana radi izbora naslednika.
Posle ovog vikenda, Franja će imenovati oko 90 od 132 kardinala koji imaju pravo da izaberu novog papu, što predstavlja oko dve trećine ukupnog broja, koliko je i potrebno za odobravanje bilo kog predloženog imena.
U analizi, AFP podseća da se imenovanje kardinala, obično godišnji događaj, „uvek ispituje kao pokazatelj budućeg pravca Katoličke crkve i njenih prioriteta“.
Franjini izbori za kardinale ne garantuju automatski da će sledeći papa biti neko ko odražava njegove prioritete, rekao je vatikanski specijalista Bernard Lekomt za AFP.
„Uvek imamo utisak da će biti kontinuiteta, ali u stvarnosti je istorija pokazala suprotno“, ocenio je Lekomt, navodeći kao razlog „balansiranje“ od jednog do drugog pape tokom 20. veka.
Franjino papstvo je definisano naporima da se Crkva učini inkluzivnijom, transparentnijom i fokusiranijom na najugroženije članove društva.
AFP ističe da je ove godine argentinski pontifeks okončao veliki potres Rimske kurije, uticajnog upravnog tela Vatikana, postavljajući za prioritet privlačenje preobraćenika. On je imenovao kardinale koji su odbacili crkvenu hijerarhiju i status kvo i pomogli da se suprotstave vekovnog hegemoniji Evropljana.
Nadbiskup Dilija Virdžilio Do Karmo Da Silva postaće u subotu prvi kardinal Istočnog Timora, pretežno katoličke nacije u jugoistočnoj Aziji.
Još jedno imenovanje je Robert Mekelroj (68), biskup San Dijega u Kaliforniji, koji je podržao gej katolike i kritikovao pokušaje zabrane pričešća američkim političarima, poput predsednika Džozefa Bajdena, koji podržavaju abortus.
Pre dve godine, papa je ušao u istoriju promocijom nadbiskupa Vašingtona Viltona Gregora, koji je postao prvi afroamerički kardinal.
Tri buduća kardinala već zauzimaju položaje u Kuriji – Artur Roše iz Velike Britanije, Lazaro Ju Hjun-sik iz Južne Koreje i Fernando Verges Alzaga iz Španije. Počasni biskup Genta Lukas Ven Lui (80) imenovan je za kardinala, ali je zatražio da bude razrešen dužnosti zbog kritika njegovih postupaka u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece od strane sveštenika u Belgiji, navodi AFP.
U subotu će biti proglašen i najmlađi kardinal na svetu, italijanski misionar Đorđo Marengo (48), koji radi u Mongoliji.
Sutra će budući kardinali jedan po jedan klečati pred nogama pontifeksa, koji će im na glavu staviti četvorougaonu grimiznu kapu.
Nakon ceremonije, uslediće tradicionalna Vatikanska „poseta ljubaznosti“, u kojoj novi kardinali pozdravljaju širu javnost.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare